Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Mihail</strong> J. <strong>Ljermontov</strong>: <strong>Junak</strong> našeg <strong>doba</strong><br />
- Nećeš? E, kako te volja! Mislio sam da si čovjek, a ti si još dijete. Još je tebi rano jahati...<br />
Azamat planu.<br />
- A moj otac? - reče.<br />
- Zar on nikad ne izlazi?<br />
- Pa izlazi...<br />
- Pristaješ?...<br />
- Pristajem - prošapta Azamat, blijed kao smrt. - Kada?<br />
- Čim Kazbič prvi put dođe ovamo. Obećao je da će dognati desetak ovaca. Ostalo je -<br />
moja stvar. Pazi, Azamate!<br />
- Tako su oni uglavili taj posao... da pravo kažem, nelijep posao! Poslije sam to rekao<br />
Pečorinu, ali on mi odgovori da divlja Čerkeskinja treba biti sretna dobije li tako lijepa<br />
muža kakav je on, jer po njihovu će shvaćanju on ipak biti kao njezin muž, a Kazbič je -<br />
razbojnik, kojega valja kazniti. Promislite sami što sam mogao na to odgovoriti... Ali u to<br />
<strong>doba</strong> nisam ništa znao o njihovu dogovoru. Jednom dođe Kazbič i zapita treba li nam<br />
ovaca i meda. Naredih mu da to sutradan donese. "Azamate!" - reče Grigorij Aleksandrovič<br />
- "sutra je Karađoz u mojim rukama; ne bude li Bela noćas ovdje, nećeš vidjeti<br />
konja..."<br />
- Dobro! - reče Azamat i odjuri u selo. Navečer se Grigorij Aleksandrovič naoružao te<br />
izjahao iz tvrđe. Kako su oni to svršili - ne znam, tek noću se obojica vratiše i stražar je<br />
vidio da je na Azamatovu sedlu poprijeko ležalo žensko čeljade, kojemu su ruke i noge<br />
bile svezane, a glava čadrom zavita.<br />
- A konj? - zapitam štabnog kapetana.<br />
- Odmah ćete čuti. Sutra rano ujutro dođe Kazbič i dogna desetak ovaca na prodaju.<br />
Privezavši konja za plot, uđe k meni, ja ga ponudih čajem, jer iako je bio razbojnik, ipak<br />
mi je bio kunak. 18<br />
- Stadosmo o koječemu čavrljati. Odjedanput vidim, Kazbič se zgrozio, u licu se sav<br />
promijenio - i poletio k prozoru; ali prozor je na nesreću gledao u stražnje dvorište.<br />
- "Što ti je?" - zapitam.<br />
- Moj konj!... konj! - reče sav dršćući.<br />
Doista, čuo sam topot kopita. - To je zacijelo došao neki kozak...<br />
- Ne! Urus jaman, jaman! 19 - riknu on i bezobzirce jurnu van kao divlja pantera. U dva je<br />
skoka već bio vani. Na vratima tvrđe zakrči mu stražar puškom put, ali on preskoči<br />
pušku i nagne trčati cestom... U daljini se vila prašina - to je Azamat jurio na brzom<br />
Karadozu. Kazbič trže u trku pušku i opali. Časak se zaustavio, dok se nije uvjerio da je<br />
promašio; a onda je ciknuo, udario puškom o kamen, razbio je na komadiće, bacio se na<br />
zemlju i zaridao kao malo dijete... Oko njega se skupili ljudi iz tvrđe - ali on nije nikoga<br />
vidio. Oni postajaše, porazgovoriše se i vratiše se natrag. Naredih da kraj njega stave<br />
novac za ovce - ali on ga nije ni dirnuo, već je ležao ničice kao mrtav. Vjerujete li da je<br />
tako ležao do kasno navečer, pa i čitavu noć?... Tek sutradan ujutro došao je u tvrđu i<br />
stao moliti da mu kažemo tata. Stražar, koji je vidio kako je Azamat odvezao konja i na<br />
njemu utekao, nije htio tajiti. Kad je Kazbič začuo to ime, sijevnuše mu oči i on ode u<br />
selo, gdje je živio Azamatov otac.<br />
18 Kunak znači prijatelj. - Bilj. autora.<br />
19 Urus jaman, jaman - rđavi, rđavi Rus.<br />
12
Change language