Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Mihail</strong> J. <strong>Ljermontov</strong>: <strong>Junak</strong> našeg <strong>doba</strong><br />
zasjao kao sunce... Ples se započeo polonezom, a onda zasviraše valcer. Ostruge zazvečaše,<br />
repovi se na frakovima podigoše i zavrtješe.<br />
Ja sam stajao iza neke udebljale dame, zasjenjene ružičastim perjem što ga je nosila na<br />
glavi, njena me široka suknja podsjećala na vrijeme krinolina, a šarene pjege na hrapavoj<br />
koži - na sretno <strong>doba</strong> mušica od crne svile. Najveća bradavica na njenu vratu bila je<br />
pokrivena fermoirom. Govorila je svom kavaliru, nekom dragunskom kapetanu:<br />
- Ta je kneginjica Ligovska vrlo nesnosna djevojka! Pomislite, gurnula me, pa se nije ni<br />
ispričala, nego se još okrenula i pogledala me na lornjon... C'est impayable 49 ... Pa čime se<br />
ona ponosi? Trebalo bi je naučiti.<br />
- Neće to mnogo muke stajati! - odgovori ljubazni kapetan i ode u drugu sobu.<br />
Ja odmah odem do kneginjice i pozovem je da plešemo valcer, koristeći se slobodom<br />
ovdašnjih običaja koji dopuštaju plesanje s nepoznatim damama.<br />
Ona se jedva svladala da se ne nasmiješi i jedva je sakrila svoj trijumf. Ipak joj je doskora<br />
pošlo za rukom, te se pokazivala ravnodušna, štoviše stroga. Nemarno mi je spustila<br />
ruku na rame, nagnula glavu malo na stranu - i mi zaplešemo.<br />
Ne poznajem raskošnijeg i vitkijeg struka! Njen svježi dah dirao mi je lice, a kadikad bi<br />
mi se poneki uvojak, odijelivši se u vihoru valcera od svojih drugova, okliznuo po vrelom<br />
obrazu...<br />
Učinih tri okruga (ona prekrasno pleše valcer). Ona se zadihala, oči joj se zamutiše, a<br />
napola otvorena usta mogla su jedva prošaptati obične riječi: "Merci, monsieur." 50<br />
Pošto smo nekoliko minuta šutjeli, rekoh s najvećom poniznošću.<br />
- Čuo sam, kneginjice, premda sam vam posve nepoznat, da sam po nesreći zaslužio<br />
vašu nemilost... da ste me nazvali drskim... Je li to istina?<br />
- A sada hoćete da me utvrdite u tom mišljenju? - odgovori ona s ironičnom grimasom,<br />
koja uostalom vrlo pristaje njenoj živahnoj fizionomiji.<br />
- Ako sam bio drzak, pa sam vas nečim uvrijedio, dopustite mi da budem još drskiji, pa<br />
da vas zamolim za oproštenje... Doista bih vam želio dokazati da ste se prevarili. Što se<br />
mene tiče...<br />
- Bit će vam to dosta teško... - Zašto?<br />
- Zato jer k nama ne dolazite, a ti se plesovi vjerojatno neće često ponavljati.<br />
To znači, pomislim, da su meni njihova vrata zauvijek zatvorena.<br />
- Znajte, kneginjice - rekoh ja malo ljutito - nikad ne treba odbijati grešnika koji se kaje,<br />
jer u očajanju može još teže sagriješiti... a onda...<br />
Glasan smijeh i šaputanje oko nas nagnalo me da se okrenem i prekinem svoju rečenicu.<br />
Nekoliko koraka od mene stajao je skup muškaraca, a među njima dragunski kapetan<br />
koji je izrekao neprijateljske namjere protiv dražesne kneginjice. On je bio nekako vrlo<br />
zadovoljan, trljao je ruke, smijao se glasno i namigivao drugovima. Najednom izađe<br />
između njih neki gospodin u fraku, dugačkih brkova i crven u licu, te pođe ljuljajući se<br />
ravno prema kneginjici. Bio je pijan. Stade pred zbunjenu kneginjicu, stavi ruke na leđa,<br />
upre u nju svoje mutne sive oči i progovori promuklim diskantom:<br />
- Permettez 51 ... a, šta!... jednostavno: angažiram vas za mazurku...<br />
49 To je divno... (misli se ironično). - Bilj. prev.<br />
50 Hvala, gospodine. - Bilj. prev.<br />
51 Dopustite. - Bilj. prev.<br />
54
Change language