Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Mihail</strong> J. <strong>Ljermontov</strong>: <strong>Junak</strong> našeg <strong>doba</strong><br />
- Vi me ili prezirete ili vrlo ljubite - reče ona napokon glasom u kojemu je bilo suza. -<br />
Možda mi se hoćete narugati, smutiti mi dušu, a onda me ostaviti... To bi bilo tako podlo,<br />
tako kukavno, da bi i sama pomisao... O ne! Zar ne - dometnu ona glasom punim<br />
nježnog povjerenja - zar ne - da u meni nema ništa takvo što bi mi oduzimalo poštovanje?<br />
Vaš drski postupak... moram, moram vam ga oprostiti, jer sam ga dopustila... Odgovarajte,<br />
govorite, hoću čuti vaš glas!...<br />
U posljednjim riječima bilo je toliko ženske nestrpljivosti da sam se nehotice nasmiješio.<br />
Na sreću se stalo smrkavati... Ja nisam ništa odgovorio.<br />
- Vi šutite? - nastavi ona. - Možda hoćete da vam ja prva kažem da vas ljubim...<br />
- Ja sam šutio...<br />
- Hoćete li to? - nastavi ona, okrenuvši se naglo k meni... U njenu odlučnom pogledu i<br />
glasu bilo je nešto strašno...<br />
- Zašto? - upitam ja i slegnem ramenima.<br />
Ona ošinu konja bičem i odjuri uzagrepce uskim, opasnim putem. To se tako naglo<br />
dogodilo da sam je jedva dostigao, i to tek onda kad se već pridružila ostalom društvu.<br />
Sve do kuće neprestano je govorila i smijala se. U njenim je kretnjama bilo nešto grozničavo<br />
- mene nije nijedanput pogledala. Svi su opazili to neobično veselje. I kneginja se u<br />
sebi radovala, gledajući svoju kćer - a kći ima samo živčani napadaj, noćas neće moći<br />
spavati i plakat će. Ta me pomisao napunja neshvatljivom nasladom. Ima trenutaka kad<br />
shvaćam vampira... A kad tamo, zovu me još dobrim dečkom, a i ja želim da me tako<br />
nazivaju!<br />
Dame sjahaše s konja i pođoše kneginji. Ja sam bio uzbuđen, pa sam odjahao u goru da<br />
razagnam misli što su mi se u glavi nakupile. Rosna je večer mirisala opojnom svježinom.<br />
Mjesec se pomaljao iza tamnih visova. Svaki korak moga nepotkovanog konja<br />
razlijegao se muklo tihim klancem. Kod slapa napojim konja, udahnem dva tri puta<br />
pohlepno svježi zrak južne noći i krenem natrag. Jahao sam kroz seoce. Svjetla prozora<br />
stadoše se gasiti; stražari na tvrđavnom bedemu i kozaci na okolnim stražarama dovikivahu<br />
otegnuto jedni drugima...<br />
U jednoj od seoskih kuća, što stoji na kraju klanca, opazim neobičnu svjetlost. Na mahove<br />
se razlijegao neskladan govor i povici koji su odavali vojničku gozbu. Sjašem s konja i<br />
prikradem se do prozora. Kapak je bio slabo pritvoren, pa sam mogao vidjeti tko se tu<br />
časti, i čuti razgovor. Govorilo se o meni.<br />
Dragunski kapetan, ugrijan vinom, udario je šakom po stolu, tražeći da ga slušaju.<br />
- Gospodo - reče on - tako to ne može biti. Pečorina treba naučiti pameti! Ti se petrogradski<br />
goluždravci uvijek napuhuju, dok ih ne udariš po nosu! On misli da je samo on<br />
živio u svijetu, zato što uvijek nosi čiste rukavice i ulaštene čizme.<br />
- Pa kako se drsko smiješi! A onamo sam uvjeren da je kukavica - da, kukavica!<br />
- I ja tako mislim - reče Grušnicki. - On voli sve svesti na šalu. Jednom sam mu toliko<br />
toga rekao da bi me drugi na mjestu sasjekao, ali Pečorin je sve okrenuo na šaljivu stranu.<br />
Ja ga dakako nisam pozvao na dvoboj, jer to je bila njegova stvar; a nisam se htio ni<br />
miješati s njim...<br />
- Grušnicki je zato na njega ljut, što mu je oteo kneginjicu - reče netko.<br />
- Eto što su izmislili! Ja sam doista malko obilazio oko kneginjice, ali sam se odmah<br />
okanio, jer se neću ženiti, a moja mi načela ne dopuštaju da kompromitiram djevojku.<br />
- Da, vjerujte mi, on je najveća kukavica, naime Pečorin, a ne Grušnicki. - Grušnicki je<br />
junačina, a osim toga mi je iskren prijatelj! - reče opet dragunski kapetan. - Gospodo! Zar<br />
69
Change language