Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Junak naÅ¡eg doba - Mihail JurjeviÄ Ljermontov
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Mihail</strong> J. <strong>Ljermontov</strong>: <strong>Junak</strong> našeg <strong>doba</strong><br />
- Budala si ti, brajko - reče on - prava budala!... Kad si mi se povjerio, onda me slušaj u<br />
svemu... - Pravo ti budi! Pogini kao muha... On se okrene i odilazeći promrmlja: "A ipak<br />
je to sasvim protiv pravila."<br />
- Grušnicki - rekoh ja - još nije kasno, poreci svoju klevetu i ja ću ti sve oprostiti. Nije ti<br />
pošlo za rukom da napraviš od mene budalu i moja je taština zadovoljena. Sjeti se da<br />
smo nekad bili prijatelji.<br />
Njemu lice planu, a oči sijevnuše.<br />
- Pucajte - odgovori. - Ja sebe prezirem, a vas mrzim. Ako me ne ubijete, ja ću vas zaklati<br />
noću iza ugla. Za nas obojicu nema mjesta na zemlji...<br />
Ja opalim...<br />
Kad se dim razišao, Grušnickoga nije bilo na zaravanku. Samo na kraju ponora vio se još<br />
lak stup praha.<br />
Svi kriknuše u jedan glas.<br />
- Finita la commedia! 61 - rekoh ja liječniku.<br />
On ne odgovori i okrene se užasnut.<br />
Ja slegnem ramenima i oprostim se sa sekundantom Grušnickoga.<br />
Silazeći stazom, ugledam između pukotina stijena okrvavljeni leš Grušnickoga. Nehotice<br />
sam sklopio oči.<br />
Odvezao sam konja i krenuo korakom kući. Na srcu mi je bio kamen. Sunce mi se činilo<br />
mutno; njegove me zrake nisu grijale.<br />
Nisam ušao u selo, nego sam okrenuo nadesno po klancu. Teško mi je bilo vidjeti čovjeka;<br />
htio sam biti sam. Bacivši uzde, spustio sam glavu i jahao dugo, dok se napokon ne<br />
nađoh na mjestu koje mi je bilo sasvim nepoznato. Vratim konja natrag i stanem tražiti<br />
put. Već je sunce sjedalo kad sam stigao u Kislovodsk izmučen na izmučenu konju.<br />
Lakaj mi reče da je dolazio Werner, pa mi pruži dva pisma, jedno od njega, a drugo... od<br />
Vjere.<br />
Raspečatim prvo, koje je glasilo ovako:<br />
"Sve je napravljeno kako se najbolje moglo. Tijelo je dovezeno iznakaženo; tane je izvađeno<br />
iz grudi. Svi su uvjereni, da je njegovu smrt skrivila nezgoda; samo komandant,<br />
koji je vjerojatno znao da ste posvađani, mahnuo je glavom, ali nije ništa rekao. Dokaza<br />
protiv vas nema nikakvih, pa možete mirno spavati... ako možete... Zbogom."<br />
Dugo se nisam mogao odlučiti, da otvorim drugo pismo... Što mi je mogla pisati? Teška<br />
mi je slutnja uznemiravala dušu.<br />
Evo toga pisma, čija mi se svaka riječ neizbrisivo urezala u pamet:<br />
"Pišem ti u tvrdom uvjerenju da se nećemo nikad više vidjeti. Kad sam se prije nekoliko<br />
godina s tobom rastajala, mislila sam isto, ali Bog me htio još jedan put iskušati. Ja nisam<br />
podnijela toga iskušenja, moje se slabo srce iznova pokorito poznatom glasu... ti me zbog<br />
toga nećeš prezirati - zar ne? Ovo će pismo biti ujedno i oproštaj i ispovijest. Moram ti<br />
reći sve što se nakupilo u mom srcu otkada te ljubim. Neću te kriviti - ti si sa mnom<br />
postupao, kao što bi postupao svaki drugi muškarac; ljubio si me kao svoju imovinu, kao<br />
vrelo radosti, muka i boli, što su se među sobom izmjenjivale i bez kojih je život dosadan<br />
i jednoličan. Isprva sam to shvaćala... Ali ti si bio nesretan i ja sam žrtvovala sebe, nadajući<br />
se da ćeš jednom ocijeniti moju žrtvu, da ćeš jednom shvatiti moju duboku odanost,<br />
61 Komedija je svršena! - Bilj. prev.<br />
81
Change language