the process of security sector reform - ISAC Fund

Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
vojnih funkcionera, ratifikacija međunarodnih ugovora, odobrava slanje
trupa u inostranstvo) i
4. neposrednom kontrolom sektora bezbednosti.
Uslovi za funkcionalnu parlamentarnu kontrolu
S obzirom da je parlamentarna kontrola sektora bezbednosti samo deo sveukupnog
kontrolnog kapaciteta parlamenta, na njen kvalitet utiču tri opšte grupe
uslova:
1. Formalna kontrolna ovlašćenja (uključujući ustavna i zakonska ovlašćenja
i dugotrajnu praksu);
2. stvarna mogućnost (kapacitet) parlamenta da vrši kontrolu, u smislu postojanja
stručnih znanja i tehničkih mogućnosti i
3. postojanje političke volje kod parlamentaraca da koriste svoja ustavna i
zakonska kontrolna ovlašćenja. 32
Brus Džordž, predsednik britanskog Komiteta za odbranu u Donjem domu
Parlamenta i potpredsednik Parlamentarne skupštine OSCE, govori u ovom
smislu o Trijadi „Autoritet“, „Mogućnost“ i „Stav“ - trostrukom A (na engleskom
– „Authority“, „Ability“ i „Attitude“) delotvornog parlamentarnog nadzora.
FORMALNA OVLAŠĆENJA I NAJBOLJE PRAKSE
Iako se ustavni i zakonski okviri, kao i istorijski, kulturni, društveni i ekonomski
uslovi različitih zemalja razlikuju, može se navesti korpus formalnih
ovlašćenja, instrumenata i praktičnih postupaka koji potencijalno stoje na raspolaganju
parlamentu u nadzoru nad sektorom bezbednosti.
1. Parlament ima pravo da odluči o početku i kraju rata, kao i vanrednog
stanja. Parlament se NE raspušta tokom tih perioda, kriznih za naciju.
32
Prema: Dr. Heiner Hänggi, Assistant Director, GCDCAF, Switzerland: „Best Practices“ of
Parliamentary Oversight of the Security Sector, Paper presented at the International Workshop
on the „Experiences of South East European States in the Parliamentary Control of Armed
Forces: Achievements and Problems“, Kyiv, Ukraine, September 2001.
2. Parlament ima pravo da odobri ili ne odobri upotrebu vojnih i drugih snaga
bezbednosti van granica zemlje. Uz to, parlament ima pravo da odobri ili
ne odobri učešće države u međunarodnim mirovnim misijama.
3. Parlament ima pravo da dá ili uskrati saglasnost na odluke predsednika,
premijera ili ministra odbrane o imenovanju ili smenjivanju rukovodioca
snaga bezbednosti.
4. Po pitanju budžeta, parlament ima pravo da odobri, ne odobri ili izmeni
budžete svih snaga bezbednosti. Kako bi to mogao uraditi, parlament
raspolaže informacijama o svim budžetskim stavkama (ne samo konačnim
iznosima). Ako je to potrebno, parlament može zatražiti da mu nezavisni
oditori podnesu izveštaj o finansijama svake od snaga bezbednosti. Ne
kontroliše se samo zakonitost budžetskog poslovanja, već i istražuje da li
je novac efikasno potrošen i koji su ciljevi time ostvarivani. Ministar mora
izvestiti parlament o svakoj promeni vezanoj za budžet, a parlament ima
pravo da odobri ili uskrati odobrenje na naknadne budžetske predloge.
5. Parlament ima pravo da formira odbor za svaku oblast, a posebno za
odbranu i bezbednost. Ovo pravo je od suštinskog značaja. Odbori imaju
pravo da organizuju svoje funkcionisanje i odrede dnevni red svojih
sastanaka, da sprovode saslušanja i zahtevaju prisustvo ministara na
svojim sastancima. Takođe, odbori koriste izveštaje manjinskih stranaka
a mesto predsednika komiteta rezervisano je za uglednog i stručnog
poslanika, po mogućnosti iz redova opozicije.
6. U pogledu informacija, uz prava kojima raspolažu odgovarajući odbori,
parlament ima pravo da zatraži od vlade svaki dokument, da pozove i
sasluša svedoke (uključujući tu i ministre), da održava nejavna i javna
saslušanja i, preko nezavisnih agencija, sprovodi finansijske kontrole
(oditing). U tom smislu, parlamentarci imaju pravo da posete vojne i
druge ustanove, kao i jedinice u zemlji i inostranstvu. 33
Kao što se može videti, postoji veoma širok spektar ovlašćenja i svaki parlament
će, u zavisnosti od uslova konkretne države imati ili težiti nekima od njih.
33
Isto.
100 101