the process of security sector reform - ISAC Fund

prof. dr Dragan Simić SAVREMENE TEORIJE BEZBEDNOSTI
prof. dr Dragan Simić SAVREMENE TEORIJE BEZBEDNOSTI
studiji pod naslovom Saradnja u bezbednosti: novi horizonti za međunarodni poredak
(Cooperative Security: New Horizons for International Order). 117
U pogledu sadašnjeg stanja, kao i mesta i uloge države u budućnosti, jedan
broj istraživača globalizacije ima, međutim, drukčije mišljenje: oni smatraju da
se i ovaj „najhladniji od svih hladnih monstruma“ (De Gaule), preobražava pod
uticajem preovlađujućih tokova u međunarodnim odnosima i svetskoj politici.
Uprkos veoma dubokim promenama, država, po njima, ostaje i dalje stožer i u
sadašnjoj zamisli bezbednosti; štaviše, nema govora o smanjivanju njene uloge,
a još manje je istinita ocena kako je država zastarela da bi se delotvorno suočila
sa novim bezbednosnim izazovima i pretnjama. Zagovornici ovakvih shvatanja
smatraju, nasuprot „globalistima“, da upravo „sistem država“ može delotvorno
da odgovori na globalne izazove i pretnje; oni, doduše, ne spore činjenicu da
je čovečanstvo kao celina suočeno sa, u ovom osvrtu više puta pomenutim,
globalnim izazovima i pretnjama, te da smo svi u tom smislu „posada istog
čamca“.
Ričard Folk (Richard Falk), primera radi, jedan od najpoznatijih zastupnika
teze o preživelosti države kao glavnog organizujućeg načela u novim okolnostima,
zapravo brani sistem suverenih država! 118 Iako ne pripada onim naučnicima
koji su istraživali procese globalizacije, Hedli Bul, takođe, smatra da uprkos
odnosima „novog srednjovekovlja“ koji se odlikuju „preklapajućim autoritetima
i umnoženim lojalnostima“, jedino države imaju neophodna, dragocena iskustva,
znanja ali i sredstva da za kratko vreme, ukoliko za tim postoji prethodna
politička volja, učine odlučujuće korake u suočavanju i sa globalnim izazovima i
pretnjama. Sistem država nije uzrok, po Bulu, a još manje prepreka, za rešavanje
ovakvih bezbednosnih problema. Štaviše, zaključuje pisac Anarhičnog društva
(The Anarchical Society), dok god stvara uslove u kojima jača svest o zajedničkim
interesima i vrednostima, kao i nameće obaveze poštovanja usvojenih zajedničkih
pravila i ustanova međunarodnog poretka, za sistem država nema valjane
zamene. 119 Da i u okviru „radikalnog mesijanskog modela”, 120 koji, kao što je
poznato, ističe globalni centralizam kao osnovno načelo političke organizacije,
117
Cohen, R. and Mihalka, M., Cooperative Security: New Horizons for International Order,
“The Marshall Center Papers”, No. 3, 2001.
118
Simić, D., Poredak sveta, str. 212-223.
119
Bull, H., The Anarchical Society – A Study of Order in World Politics, London: Macmillan,
1995.
120
Isto, strana 290.
država „igra” prvorazrednu ulogu, smatra i Jan Klark (Ian Clarck) u njegovoj knjizi
Globalizacija i teorija međunarodnih odnosa (Globalization and International
Relations Theory). Po Klarku, „pitanje koje treba da bude upućeno studentima
savremenih studija bezbednosti nije da li bezbednost treba da bude redefinisana
tako da pojedinci ili društva budu alternativa državi, nego kako da se delatnost
države preoblikuje kako bi uzela u obzir ljudska prava i društveni identitet”. 121
Zagovornici pogleda sličnih navedenom Klarkovom stanovištu smatraju, prema
tome, da države ne iščezavaju u novim okolnostima, nego se samo prilagođavaju
i treba da se pripreme da uspešno odgovore izmenjenim bezbednosnim izazovima
i pretnjama. Ono što je po nama značajno, jeste činjenica da i ovi malobrojni
privrženici „teorije globalnog društva”, takođe, u pojedincima i društvenim grupama
vide glavne referentne objekte bezbednosti. To govori, između ostalog,
da i oni među „globalistima” koji državi namenjuju ulogu glavnog subjekta,
stožera bezbednosti na svim nivoima, ne poriču presudan značaj pojedinačne,
društvene, „socijetalne” i globalne bezbednosti, naspram usko shvaćene državne
bezbednosti. Ovakva stanovišta, kao što primećuje Džon Bejlis (John Baylis), 122
ipak stavljaju pod sumnju izvesnost da će širenje „globalnih normi” stvoriti
potrebnu saglasnost neophodnu za izgradnju globalnog društva sposobnog da
pojedincima, grupama i narodima donese „pozitivan mir” (Johan Galtung) i „pozitivnu
bezbednost“.
Ovaj rad prvobitno je objavljen u Zborniku radova sa
I Škole reforme sektora bezbednosti, 2003. godine.
121
Clark, I., Globalization and International Theory, Oxford: Oxford University Press, 1999, p.
125.
122
Smith and Baylis, op. cit., p. 270.
182 183