the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
dr Biljana Vankovska PRAVNI ASPEKTI REFORME BEZBEDNOSNOG SEKTORA: MOĆ I NEMOĆ PRAVA<br />
dr Biljana Vankovska PRAVNI ASPEKTI REFORME BEZBEDNOSNOG SEKTORA: MOĆ I NEMOĆ PRAVA<br />
normativnog i stvarnog u zemljama koje tvrde da su uspešno kompletirale prvu<br />
generaciju <strong>reform</strong>i bezbednosnog sektora?<br />
U toku decenijske tranzicije zemalja iz regiona Centralne i Jugoistočne Evrope<br />
interes za demokratsku kontrolu nad bezbednosnim strukturama bio je uglavnom<br />
koncentriran na sociološke i političke aspekte procesa. Javne i akademske<br />
diskusije su, međutim, previđale činjenicu da su neka važna pravna pitanja u<br />
stvari svodila na čistu imitaciju i veoma retko na značajne pravne inovacije,<br />
koje bi odgovarale potrebama trenutka i nacionalnim osobenostima. Pravne<br />
<strong>reform</strong>e su uglavnom bile percipirane kao prečica u dugoročnom procesu implementacije<br />
principa demokratske kontrole, a ne kao dugoročan zahvat. Zbog<br />
toga, ne iznenađuje činjenica da postoji duga lista primera koji osvetljavaju<br />
nekoherentnost pravnih okvira u kontekstu sigurnosti/odbrane društva. Mada<br />
sve države proizašle iz bivšeg socijalističkog tabora tvrde da su demokratske<br />
(ili bar, mlade demokratije), sve više postaje evidentno da bez vladavine prava<br />
demokratske forme mogu postati maska za autokratiju, u kojoj uloga sigurnosnih<br />
struktura može biti čak i naglašenija nego u ranijem režimu. Zbog toga, može se<br />
reći da izgledi demokratske rekonstrukcije regiona zavise od kreacije i realizacije<br />
savremenih pravnih sistema.<br />
Mada povezanost između prava i demokratske kontrole bezbednosnog sektora<br />
izgleda veoma direktna i nesumnjiva, takav zaključak može voditi ka pojednostavljanju<br />
ovog kompleksnog odnosa, i to u dve dimenzije. Previše usko shvatanje<br />
prava može navesti na zaključak da će se demokratski standardi postići ukoliko se<br />
etablira ustavno-pravni okvir za funkcionisanje demokratske kontrole. Ili drugim<br />
rečima, smatra se da je neophodno regulisati na najvišem pravnom nivou neka<br />
pitanja koja su od velikog (klasičnog) značaja za svaki demokratski sistem. Tu<br />
spadaju pitanja kao: utvrđivanje kompetencija (nadležnosti) najviših političkih<br />
institucija u pogledu demokratskog nadzora nad bezbednosnim sektorom, mehanizmi<br />
za ostvarivanje nadzora i odgovornosti, eksplicitno definisanje misije vojske<br />
i pozicije oružanih snaga u političkom sistemu, mehanizmi za zaštitu ljudskih<br />
prava u kontekstu balansirane nacionalne bezbednosti, itd. Ovaj pristup zapostavlja<br />
činjenicu da je pravo mnogo šira kategorija i da su moderni pravni sistemi daleko<br />
razvijeniji, te prodiru u mnoge sfere društvenog života. U tom smislu, veoma velik<br />
broj pravnih grana ima, manje ili više, dodirnih tačaka sa položajem i delovanjem<br />
sistema nacionalne bezbednosti i, time, sa principom demokratske kontrole. Kao<br />
što u medicini postoje različite specijalnosti u različitim granama, podjednako se<br />
može reči da i pravni eksperti raspolažu znanjem iz različitih oblasti prava, koje<br />
su neophodne u kontekstu razumevanja i ostvarivanja nečega što na prvi pogled<br />
može izgledati kao stvar od vojno-političkog značaja. Na primer, grana prava<br />
koja se bavi ljudskim pravima postala je stub moderne demokratije i modernog<br />
ustavnog prava, dok se klasično vojno pravo već pomera u prošlost. Osim toga,<br />
današnje međunarodno pravo ima mnogo više reći po pitanjima koja su dugo<br />
vremena smatrana za isključivu suverenu nadležnost države. Druga moguća opasnost<br />
u nerazumevanju odnosa između prava i demokratske kontrole proizlazi iz<br />
mogućnosti da se političkim, sociološkim, kulturnim i drugim faktorima prida tako<br />
veliki značaj, da se time pravna sredstva sasvim potcene i njihova <strong>reform</strong>atorska<br />
moć nepravedno odbaci.<br />
Zemlje u tranziciji, a još više one koje su prošle (ili još uvek proizlaze) kroz<br />
nasilne konflikte, suočavaju se sa hipotekom starih i zaostalih problema u sferi<br />
bezbednosti, dok se u isto vreme pojavljuju novi izazovi kroz nove bezbednosne<br />
pretnje i fenomene. I pored toga što traganje za adekvatnim solucijama ima<br />
sve izglede da bude dug proces, jedno je sigurno: građenje demokratije i mira<br />
priznaje neophodnost prava i pravih metoda rekonstrukcije stvarnosti. Promene<br />
koje se dešavaju i u razvijenim demokratijama, a koje se pokazuju ranjive na<br />
bezbednosne (i još više vojne) pretnje, dokazuju najbolje da je vladavina prava<br />
conditio sine qua non za svako moderno društvo. Moć prava je u tome što<br />
političke procese čini predvidljivim, a političare odgovornim. Posmatrano sa<br />
pozicija bezbednosnih struktura, pravo podjednako osigurava njihovu sigurnost<br />
u smislu zaštite od pokušaja njihove manipulacije u političke svrhe.<br />
Uloga koju pravo može odigrati u promovisanju demokratske kontrole bezbednosnog<br />
sektora je kompleksno pitanje koje se može analizirati s različitih stanovišta.<br />
Ali jedno je sigurno: radi se o pitanju koje je isuviše ozbiljno da bi se prepustilo<br />
samo (ustavnim) pravnim ekspertima. Čak i površan pregled razvoja i tradicija<br />
principa vladavine prava u razvijenim demokratijama pokazuje da pravo poseduje<br />
neprocenjiv kapacitet u promovisanju demokratskih principa vladavine, ali ono,<br />
isto tako, ima i svoje granice. Drugim rečima, da bi pravo zaista postiglo svoje<br />
efekte i uspostavilo se u demokratskom ambijentu, pored efikasnih i funkcionalnih<br />
političkih institucija potrebno je i zrelo civilno društvo.<br />
Osnovni postulat na kome počiva odnos između politike i prava jeste njihova<br />
uzročno-posledična povezanost. Tako, politička aktivnost organizovanog društva<br />
jeste glavni inspirator i kreator prava, dok je pravo najefikasnije sredstvo<br />
86 87
Change language