the process of security sector reform - ISAC Fund

Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
1. da li se novac troši za namenu za koju je predviđen,
2. da li se prihodi i izdatci stiču, odnosno troše u skladu sa zakonom i
3. da li se za utrošeni novac dobija željeni rezultat, i to u najvećoj mogućoj
meri.
TAJNOST KAO OTEŽAVAJUĆA OKOLNOST
Činjenica je da je određena doza tajnosti neophodna za efikasno ostvarivanje
pojedinih zadataka sektora bezbednosti, i da bi ta tajnost bila ugrožena otkrivanjem
visine i strukture budžetskih troškova neophodnih za ostvarivanje tih
aktivnosti. Zbog toga budžet sektora bezbednosti nikada u potpunosti nije javan
niti transparentan. U nekim zemljama je tajan čak i ukupan iznos budžeta
obaveštajnih službi 38 , dok se u nekim (Britanija) javnosti uskraćuje samo podatak
o fondovima za tajne operacije, dok su redovna sredstva (troškovi personala i
redovnog rada) transparentni. Međutim, činjenica da su ovi podaci nedostupni
javnosti ne znači smetnju parlamentarnoj kontroli, čak ni onoj koja koristi usluge
eksternih budžetskih eksperata. Ipak, treba imati na umu da u najvećem broju
slučajeva, insistiranje sektora bezbednosti na tajnosti određenih delova njihovog
budžeta nije posledica želje za skrivanjem malverzacija, već potrebe da se zaštite
osetljive informacije koje bi mogle biti kompromitovane saznanjem o njihovom
finansijskom efektu.
Prema jednom predlogu 39 , potreba za ravnotežom između poverljivosti i
javnosti može se obezbediti sledećom podelom:
1. Opšti budžet za odbranu se podnosi parlamentu.
2. Poverljivi kapitalni i operativni izdatci dostupni su budžetskom pododboru
3. Izdatci najpoverljivije prirode dostupni su reprezentativnoj grupi članova
odbora za kontrolu, u skladu sa procedurom propisanom zakonom o tajnama.
38
Vidi poznati slučaj Steven Aftergood v. Central Intelligence Agency i slične.
39
Ravinder Pal Sngh, Arms Procurement Decision Making Processes, vol. 1, OUP, Oxford,
1998.
Da na kraju podsetimo - sva saznanja o eventualnom nezakonitom ili nepravilnom
trošenju budžeta malo znače ako parlament zbog toga ne može ili ne želi
da izvršnu vlast pozove na odgovornost.
RAZVIJANJE KVALITETNIH ODNOSA
SA INSTITUCIJAMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Već smo postavili pitanje kako kontrolisati specijalizovani, super moderno
opremljeni, po definiciji tajnoviti sektor bezbednosti, i konstatovali da parlament
bez drugih institucija, civilnog društva i građana nije dorastao toj ulozi. Ali,
iskustvo sugeriše da je kvalitetan odnos postoji samo kada ga obe strane vide
kao zajednički interes. Poznata Klemansoova izreka da je „rat suviše ozbiljna
stvar da bi bila prepuštena generalima” više je duhovita nego precizna. Rat, na
kraju krajeva, vode vojnici, a ne političari. Kako već citirani Wim F. van Eekelen
kaže: „Ne sme se graditi suparnički odnos između vojske i civilnog sektora, ono
što je važno jeste primat politike… Uspešna bezbednosna politika umnogome se
oslanja na klimu uzajamnog poštovanja, priznanja profesionalnih kompetencija i
transparentnih procedura donošenja odluka koje odražavaju vojne kao i političke
napore. Na kraju politika će biti ta koja će prevladati, ali vojska mora biti uverena
da su njena mišljenja uzeta u razmatranje.“ 40
Uistinu - nekriminalizovanom, nekorumpiranom, politički neobojenom, i
profesionalnom sektoru bezbednosti demokratska kontrola ne smeta - nasuprot.
Davanjem jasnih smernica oslobađa ga odgovornosti za donošenje odluka za
koje nije osposobljen, niti sme da ih donosi. Demokratska kontrola dozvoljava
vojniku da bude vojnik, policajcu - policajac, tajnom agentu - tajni agent. Ona
im omogućava osećaj ispunjenog patriotizma - služenja svojoj zemlji na častan,
zakonit i od sebe i drugih poštovan način. Posebno je važno uspostavljanje
pravilnog odnosa između spoljašnje i unutrašnje kontrole. Parlament niti treba
niti može da se bavi svim slučajevima zloupotreba, finansijskih pronevera, prekoračenja
ovlašćenja. Dobra unutrašnja kontrola je mnogo efikasnija za borbu protiv
pojedinačnih vidova kršenja zakona. Bitno je da, kada pojedinačna kršenja zakona
postanu težinom, obimom ili lošim primerom, ozbiljna pretnja funkcionisanju
sistema bezbednosti, postoji jasan mehanizam koji internu kontrolu diže na viši
nivo - nivo izvršne vlasti, parlamenta i/ili suda.
40
www.dcaf.ch
108 109