the process of security sector reform - ISAC Fund

Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
• kursevi do-školovanja su najbolje organizovani na regionalnom i lokalnom
nivou, jer su više fleksibilni i bolje poznaju situaciju (potrebe) na
njihovom području,
• individualna odgovornost je osobito važna - vojnici moraju sami da budu
odgovorni i da se ne oslanjaju previše na sistem,
• reintegracija zahteva dobru pravnu osnovu. Uloga parlamenta je velika
u ovome procesu, uključujući politički konsenzus,
• u nekim slučajevima penzije ili otplate mnogo veće od redovnih u
civilnom sektoru utiču negativno na celi proces, jer umanjuju reintegraciju
otpuštenog vojnog kadra u civilnu privredu, tj. čine ga ne-produktivnim,
• finansije su polazna tačka svemu, i moraju biti na adekvatnom nivou –
zakonski garantovane - do kraja projekta. Finansijska pomoć mora da ide
direktno vojnim licima, kako bi se nivo korupcije sveo na minimum,
• pomoć drugih država može odigrati važnu ulogu, uključujući NATO,
EU, IMF i slično.
Ako je smanjenje troškova i podizanje efektive vojske jedan od glavnih
razloga smanjena vojnog kadra, onda on u većini država koje su sprovele taj postupak,
ili ga trenutno sprovode, nije uspeo kako je originalno zamišljen. Nade da
će uštede na smanjenju biti direktno primenjene za podizanje efikasnosti ostatka
vojske, tj. obučenosti, tehničke opremljenosti i životnog standarda vojnika uopšte
se ne ostvaruju tako lako. U većini slučajeva, ušteđena finansijska sredstva uvek
nađu druge potrebnije programe u raznim ministarstvima. Čak i ako se uspe
nešto para zadržati, problem je kako ih potrošiti, što zahteva postojanje strateških
planova razvoja OS, budžetsku kontrolu u reviziju, razrađen model vojnih
nabavki i sve ostale segmente koje mogu obezbediti cost-efficiency u sistem.
Prema iskustvima od suseda, ono malo para što Ministarstvo odbrane usmeri
u modernizaciju je usmereno prema elitnijim i drugim delovima namenjenim
PfP/NATO operacijama i vežbama.
Previše se pažnje trenutno posvećuje otpuštanju kadrova zanemarujući problem
manjka kvalitetnih kadrova i zadržavanja postojećeg kadra unutar vojnobezbednosnih
struktura. Iako je već gore naglašeno da služba u vojsci ne treba da
bude previše duga, zadržavanje određenog broja kvalitetnih kadrova na određen,
duži, period (2-3 potpisivanja ugovora od 3-4 godine) je posebna problematika
kadrovske politike. Cilj je smanjivanje ponovnih troškova regrutacije i obuke
novih vojnika. Odlazak kvalitetnih kadrova u civilni sektor je glavni problem,
jer je on spreman platiti više da bi dobio najkvalitetniji kadar, koji se smatra
okosnicom razvoja i povećanju budućih profita. Zadržavanje kadrova je takođe
važno jer za razliku od civilnog sektora, ono je tržište zatvorenog tipa. Drugim
rečima, ulazak na tržište je moguć samo u početnoj fazi, tj. kroz vojnu akademiju
i dok direktor neke civilne kompanije može da dođe iz druge kompanije, komandant
brigade ili načelnik GŠ dolazi na svoje mesto samo unutar sistema.
Dakle, zadržavanje najkvalitetnijeg kadra je važno i finansijski skupo. Tu je
važno naglasiti probleme u vezi viših vojnih kadrova, koji često nisu željni napustiti
vojnu službu, uglavnom iz pogrešnih razloga. Problem je u tome da što je
nefleksibilniji viši vojni kadar, to su manje mogućnosti za unapređenje mlađeg
kadra, koji je isto tako sposoban. To negativno utiče ne samo na efektivnost rada
postojećeg kadra, naročito u smislu slabe motivacije, nego i na regrutaciju novih
kadrova, koji će videti bolje mogućnosti u civilnom sektoru, koji je po prirodi
više fleksibilan u ovom pogledu.
VOJNA (NAMENSKA) INDUSTRIJA SCG
Ova industrija čini važan segment celokupne industrije državne zajednice,
naročito Srbije 61 . Polazeći od perioda njenih začetaka sredinom 19 veka, dominacije
privatnog kapitala između dva svetska rata i njenog naglog širenja posle
1945 godine, ova grana je činila okosnicu tehnološkog razvoja cele države 62 . Da
li će ona moći da nastavi ovu ulogu je pitanje je prvenstveno strategije privrednog
razvoja nove državne zajednice.
SCG su nasledile nešto više od 40% svih potencijala bivše SFRJ, iako je
taj procenat nešto umanjen nakon sukoba sa NATO-om 1999 godine. Međutim,
treba naglasiti da je nasleđeno više od 70 procenata svih naučno-istraživačkih i
obrazovnih potencijala u ovoj oblasti i gotovo celokupna tehnička dokumentacija
svih sistema NVO u operativnoj upotrebi.
61
Termin vojna industrija, sinoniman engleskom terminu military industry, je preferiran u ovom
tekstu prvenstveno jer naznačava tačnu delatnost ovog sektora industrije. Međutim treba napomenuti,
da svetski stručnjaci na ovu tematiku razlikuju termine defence industry, military
industry i arms industry.
62
Amadeo Watkins, Development of the Yugoslav Military Industry 1923-2003, Frank Cass 2004
134 135