the process of security sector reform - ISAC Fund

Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
MEHANIZMI KONTROLE SEKTORA BEZBEDNOSTI
PODELA VLASTI
Savremene države odlikuju se složenom organizacijom u kojoj je svaka od
mnoštva institucija obavlja jedan ili više poverenih društvenih poslova. Najopštiji
nivo te „podele posla“ su zakonodavna, izvršna i sudska vlast, i u najvećem broju
zemalja državno uređenje se zasniva na principu podele vlasti na tri navedene
grane, prvi put tako definisane u Monteskjeovom delu „Trias politica“. Iznad
njih stoji samo građanin - kome vlast zaista i pripada, i koji njeno vršenje, preko
izbora, poverava odgovarajućim organima.
Smatra se da je vođenje bezbednosne politike „prirodni“ zadatak izvršne vlasti
jer ona poseduje nužno znanje i može brzo da deluje. Budući da je neposredni
„šef“ sektora bezbednosti, izvršna vlast ga nužno i kontroliše. Parlament, sa svoje
strane, neposredno kontroliše izvršnu vlast, a s obzirom na značaj (i mogućnost
zloupotrebe) sektora bezbednosti, ne odriče se ni direktnog nadzora nad njim,
uspostavljajući tako sistem međusobnih provera i ravnoteže nužan za pravilan
odnos zakonodavne i izvršne vlasti. 29 Sudska vlast, kao „najnezavisnija“, kontroliše
sve organe, institucije i pojedince, pa i sektor bezbednosti tako što goni i
sankcioniše nepoštovanje pravnih normi. Za potpuniju sliku institucionalizovanih
kontrolnih mehanizama, neophodno je pomenuti i instituciju ombudsmana, čestu
u mnogim državama, koja treba da omogući neposredniji i manje birokratski način
za zaštitu prava građana i svojevrsnu prečicu u kontroli sektora bezbednosti.
KONTROLNA ULOGA PARLAMENTA
U demokratskom društvu, organi i institucije vlasti dužni su da povereni
posao (nadležnosti) obavljaju legitimno, legalno, kvalitetno i efikasno. Savremene
demokratije ne ostavljaju slučaju da odredi da li će tako i biti, već stvaraju
složen sistem kontrole, provera i ravnoteža, koji treba da obezbedi poštovanje
navedenih zahteva. Parlament, odnosno zakonodavna vlast, u toj „podeli posla“
ima posebnu ulogu. Budući da je jedini organ vlasti sastavljen tako da reprezentuje
volju građana - birača, parlament je jedini legitimni predstavnik građana
- nosioca suvereniteta 30 . Upravo ta osobina mu daje pravo i obavezu da se
29
Isto kao pod 13
30
Uz izuzetak predsednika države, kada ga biraju građani na neposrednim izborima.
stara da drugi organi vlasti, u suštini izvedeni iz parlamenta, takođe slede stvarnu
volju građana. On to čini donoseći ustav i zakone, kojima osniva ili ukida pojedine
organe i institucije vlasti i određuje im nadležnosti, postavljajući najviše
državne funkcionere i nadgledajući njihov i rad institucija.
Zbog svog neposrednog izvora u volji građana, kao i osobine i obaveze
parlamentaraca da se mnogo više kreću „među narodom“ i „opipavaju narodni
puls“ od visokih vladinih službenika, Parlament je institucija predodređena da
se stara o saglasnosti bezbednosne politike i prakse sa interesima građana i principima
humane bezbednosti.
Savremena razmatranja demokratije ukazuju na nemogućnost parlamenta
da do kraja i dovoljno verodostojno prenese i zaštiti volju naroda. U tom smislu,
sve više značaja za rešavanje tzv. „demokratskog deficita“ dobija civilno društvo
- nevladine organizacije, mediji, stručni forumi 31 . Može se reći da oni pomažu
parlamentu i drugim institucijama (sudstvo, unutrašnji kontrolni mehanizmi,
ombudsman) u ostvarivanju kontrolne uloge. Ako parlament u svojoj funkciji
zakaže (uz ili bez pomoći civilnog društva) tada, u krajnjoj liniji, građani kao
nosioci suvereniteta to sankcionišu izborima ili, u najdramatičnijem slučaju,
diplomatski rečeno - neposredno uređuju svoje odnose sa sektorom bezbednosti.
Naravno, ceo sistem na kome se zasniva moderna demokratija zasniva se na ideji
da, zbog svih teškoća koje u tom procesu nastaju, građani ne treba neposredno
da vrše vlast, već preko demokratski izabranih predstavnika.
Ostvarivanje parlamentarnog nadzora
Nadzor nad sektorom bezbednosti parlament, u osnovi, ostvaruje:
1. donošenjem zakona koji regulišu sektor bezbednosti (kojima se ustanovljavaju
institucije sektora bezbednosti, regulišu osnovi njihove organizacije,
utvrđuju ovlašćenja, uređuju međusobni odnosi i odnosi sa drugim
organima itd.),
2. odobravanjem budžeta sektoru bezbednosti (kao i drugim sektorima),
3. vršenjem određenih neposrednih ovlašćenja koja zadiru u rad sektora
bezbednosti (npr. davanje saglasnosti na predlog za imenovanje najviših
31
U teoriji se termin „civilno (građansko) društvo“ definiše uglavnom indirektno - obuhvata oblike
organizovanja koji stoje između društvene jedinke i države kao oblika organizovanja.
98 99