the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI<br />
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI<br />
da je vojna potrošnja u svetu iznosila u proseku preko 950 milijardi USD, od toga<br />
oko $150 milijardi USD otpada na zemlje u zavoju. Isto tako pod naoružanjem je<br />
bilo preko 25 miliona vojnika, od toga 15 miliona u zemljama u razvoju. Civilni<br />
sektor su također uključeni u vojnu potrošnju preko ljudi koji rade u vojnoj (namenskoj)<br />
industriji, koji se procenjuje na nekih 20 miliona, ne uključujući oko<br />
milion naučnika i istraživača koji rade na vojnom naučno-istraživačkom radu<br />
(NIR) 50 . Ovi podaci sami ukazuju na važnost vojne ekonomije na celokupnu svetsku<br />
ekonomiju. Takođe, među najvažnijim tehnološkim pronalascima u svetu,<br />
vise od polovine je vezano za vojna istraživanja.<br />
Metodologija vojne ekonomije se zasniva na teoretskoj i empiričkoj analizi.<br />
Veliki deo ekonomije odbrane smatra se političkom naukom, jer je njeno glavno<br />
pitanje pronalaženje teorija i modela koji će omogućiti državi da donese najadekvatniju<br />
politiku kako bi ostvarila željene rezultate sa najvećom efikasnošću, naročito<br />
u smislu troškova. Prihvatanje ove teze daje značaj statističkim podacima<br />
i analizama kao najboljim instrumentima za potvrdu tačnosti upotrebljenih teorija<br />
i modela. Ekonomija odbrane takođe uključuje ostale ekonomske grane,<br />
kao što je međunarodna ekonomija kada se razmatraju pitanja kao što su trke u<br />
naoružanju i vojna savezništva, makro-ekonomija kada se rade analize uticaja<br />
vojne potrošnje na rast nacionalnog dohotka, rasta deviznog priliva uslovljenog<br />
izvozom NVO itd.<br />
Osnovni cilj prezentacije je moderno shvatanje celokupne vojno-bezbednosne<br />
problematike pod tezom: biznis kako i svaki drugi, sa određenim specifičnostima.<br />
Kroz nekoliko odabranih tema, ova teza ce biti predstavljena kao<br />
novi pristup ekonomskim aspektima vojno-bezbednosnih <strong>reform</strong>i koji nalazi sve<br />
češću primenu u većini razvijenih zemalja zapada. Verovatno je da trenutno nije<br />
vreme da se ove teze primene u vojnoj <strong>reform</strong>i SCG, iako konačna odluka o<br />
tome stoji u izvršnoj vlasti, naročito u smislu tempa i načina uvođenja potrebnih<br />
<strong>reform</strong>i. Ovakav pristup prezentaciji ima za cilj da iznese opšti uvod u predmet,<br />
da bi onda čitalac sam, prema ličnom interesovanju, mogao dublje da ude u<br />
specifičnosti određenih tematika. Kako nije moguće predstaviti celokupan predmet,<br />
prezentacija je izložena na principu teza, sa kritičkim osvrtom kako bi se<br />
podstakla buduća diskusija i razmišljanja na ovu značajnu temu.<br />
MENADŽMENT VOJNE REFORME:<br />
Ključni problem vojne ekonomije je sa jedne strane stalno smanjenje vojnih<br />
izdataka, tj. vojnog budžeta, dakle ulaznih parametara, dok su troškovi naoružavanja,<br />
pr<strong>of</strong>esionalizacije (mir kao konačni cilj), tj. izlazni parametri, sve veći<br />
(prosečna, realna, stopa rasta oko 10% godišnje). Primer se može dati stalnim pritiscima<br />
na smanjenje vojnih troškova, na koje tradicionalno MO odgovara principom<br />
združivanja snaga. Združivanja mogu biti horizontalna (dve pešadijske<br />
brigade) ili vertikalna (pešadijska brigada i helikopterska jedinica) i mešovite.<br />
Međutim, u novije vreme se rešenja traže van vojnih struktura. Ideja je uvođenje<br />
konkurencije (tržišta) kao osnovne metode smanjenja troškova u biznis svetu.<br />
Kao primer se može dati rešavanje problema snabdevanja vojnika u Iraku. Prema<br />
novim rešenjima, država preko MO raspisuje tender, na koji se mogu prijaviti i<br />
civilne kompanije. Dalji primer, koji se trenutno razmatra je raspisivanje tendera<br />
za osnovnu obuku pilota RAF-a. Jedini problem uvođenja civilnih biznisa je<br />
nefleksibilnost ovih struktura u ratnim uslovima.<br />
Princip smanjenja vojnih izdataka, uz istovremeno povećanje efikasnosti oružanih<br />
snaga dovodi u pitanje tačnost upotrebe termina ekonomija vojne <strong>reform</strong>e.<br />
Bolji termin bi bio menadžment vojnom <strong>reform</strong>om, jer on nužno obuhvata niz<br />
postupaka koje se svakodnevno nailazi u poslovnom svetu. Tu se među ostalima<br />
misli na: kratkoročno i dugoročno planiranje svih vojnih aktivnosti, ‘public relations’<br />
koji većina zemalja koja je inicirala <strong>reform</strong>u vojske nije dovoljno ozbiljno<br />
shvatila, revizorsku kontrolu u smislu finansijske kontrole vojnih izdataka i<br />
smanjenja neminovnih pokušaja korupcije sa konačnim ciljem demokratske<br />
kontrole OS i transparentnosti itd.<br />
Kao što je već rečeno, prilikom analize svakog od ovih problema, nije bitna<br />
samo finansijska ili kvantitativna analiza, tj sami troškovi. Važno je pristupiti<br />
celom problemu sa tzv. cost-efficiency principom. On podrazumeva gledanje širih<br />
posledica svakog problema, uzimajući u obzir njegove efekte u kvalitativnom<br />
smislu. Primera radi, zatvaranje garnizona ne razmatra se samo sa stanovišta<br />
direktnih troškova, već kako ce ono uticati na celokupni sistem odbrane, kako<br />
ce uticati na moral ostalih pripadnika OS (da li će pad morala uticati na priliv<br />
pr<strong>of</strong>esionalnog kadra, smanjenje njegove produktivnosti i povećanje neopravdane<br />
odsutnosti vojnika na bolovanjima itd), na regionalni razvoj itd.<br />
50<br />
SIPRI, Yearbook 2000-2003, Stockholm.<br />
120 121
Change language