the process of security sector reform - ISAC Fund

Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST
Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST
U kontekstu vršenja sudske vlasti, koja mora biti nezavisna, postavilo se
pitanje statusa vojnih sudova. Ustavna povelja ne predviđa više njihovo postojanje,
s tim što se i danas nalaze mnogi zagovornici postojanja ovih sudskih organa.
Sudska praksa Evropskog suda međutim ukazuje da funkcionisanje vojnih
sudova na način kako je bilo predviđeno u našoj zemlji, ne može da se smatra
radom nezavisne sudske vlasti. U većem broju predmeta koji su okončani pred
Evropskim sudom utvrđeno je postojanje kršenja ljudskih prava u slučaju da su
konačne odluke donosili vojni sudovi. Ovo sa razloga što su sudije vojnih sudova
u podređenom položaju u odnosu na pretpostavljene oficire koji ih ocenjuje. 45
Način izbora sudija vojnih sudova, takođe ne može predstavljati garanciju sudske
nezavisnosti 46 , pa sve to prestavlja kršenje iz člana 6. Evropske konvencije o zaštiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer ukoliko se ne može obezbediti suđenje
pred nezavisnim sudom, nema ni prava na pravično suđenje. U Peruu suđenja pred
antiterorističkim sudom obavljaju se pred anonimnim sudijom. Komitet je pozvao
državu da nadležnost za suđenje vojnim licima za kršenje ljudskih prava prenese
na redovne sudove nalazeći da anonimne sudije mogu biti i aktivni oficiri, koji su
u obavezi da odgovaraju i izvršavaju naloge viših oficira, a s obzirom i na način
njihovog izbora, sve ovo ne može predstavljati garanciju nezavisnog rada suda.
Način razrešenja sudija spada u garancije nezavisnosti. I sudije moraju
imati svoju odgovornost u radu, pa u određenim situacijama, koje tačno moraju
zakonom biti predviđene, mogu biti i razrešene. Razloge za razrešenje određuje
Ustav i zakon. Razloge za utvrđenje odgovornosti koji dovode do razrešenja sudije,
prema važećem Zakonu o sudijama utvrđuje Veliko personalno veće, koje čine
isključivo nosioci sudske vlasti – devet sudija Vrhovnog suda Srbije. U ovome
postupku predlog može podneti Skupštini i Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije,
ukoliko Veliko personalno veće u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka
ne donese odluku o zahtevu za pokretanje postupka za razrešenje sudija. Ovi
organi su jedino ovlašćeni da Skupštini predlažu razrešenje sudija. U ovome postupku
načelo podele vlasti došlo je do izražaja, jer najviša sudska instanca ima
presudni uticaj da li će sudija biti razrešen dužnosti ili ne. Slično rešenje imao
je i stari zakon, ali koji u određenim vremenskim periodima nije poštovan od
strane zakonodavne vlasti. Nažalost, praksa je pokazala da i nakon donošenja
sada važećeg Zakona o sudijama postoje slučajevi kada je došlo do razrešenja
sudija i prestanka njihove funkcije bez predloga Velikog personalnog veća - ili
45
Slučaj ”Suhner protiv Turske”.
46
Preporuka broj R (94) 12. Komiteta ministara – Opšta načela (organ koji bira sudije mora da
je nezavistan od Vlade i celokupne izvršne vlasti).
Opšte sednice - sudskih organa, koji su jedini za to nadležni. Praksa Evropskog
suda ukazuje da nisu donete sudske odluke od strane nepristrasnog suda, što
predstavlja kršenje iz člana 6, u slučaju donošenja odluka od strane Ustavnog
i Vrhovnog suda Belorusije sa razloga što predsednik države može da smeni i
postavlja sudije ovih sudova bez neke posebne procedure, a što ukazuje na zavisnost
sudske vlasti od strane predstavnika drugih vlasti.
Osnovna načela nezavisnosti sudstva predviđaju da sve odluke protiv sudija,
specijalno razrešenje moraju biti podložne nezavisnom preispitivanju. Izmenama
postojećeg seta zakona koji reguliše rad pravosudnih organa ukinuto je pravo
sudijama na ustavnu žalbu, tako da protiv odluke o razrešenju, sudija nema
zakonskih ovlašćenja da pokrene bilo kakav postupak radi utvrđenja nezavisnog
preispitivanja donete odluke. Naravno da se postavlja pitanje da li će sudska
vlast funkcionisati nezavisno i samostalno, u situaciji kada sve druge profesije
mogu ostvarivati pravo zaštite upravo pred nadležnim sudskim organom, za razliku
od sudija kojima je sada ponovo to onemogućeno.
Prilikom razmatranja sudske vlasti, posebno se kao problem postavlja i
pitanje načina izbora predsednika sudova koje je nakon izvršenih izmena seta
sudskih zakona više nije u nadležnosti Visokog saveta pravosuđa. Predlog za
izbor i razloge za razrešenje predsednika suda utvrđuje Veće za pitanja sudske
uprave koje bira Narodna skupština. S obzirom na način izbora ovoga organa
postaviće se nužno pitanje, da li je dosledno sproveden sistem podele vlasti, i da
li prilikom vršenja izbora predsednika sudova, onda možemo govoriti o predlaganju
kandidata od strane samostalnog i nezavisnog sudstva. Postavlja se pitanje
da li će na ovaj način da se i dalje ostvaruju nepisani uslovi za izbor u pravosudno
zvanje i napredovanje u sudijskoj službi, kako je to bilo, da presudna činjenica
pri izboru bude opredeljenost prema određenim političkim partijama. Posebno
kada se ima u vidu praksa da je u Srbiji u poslednje vreme veliki broj predsednika
sudova izabran od lica koja nisu obavljala sudijsku funkciju do trenutka izbora.
Na ostvarivanje principa nezavisnosti sudstva i vršenju sudske vlasti svakako
će uticati i druge garancije kao što su materijalna nezavisnost, koja u sudstvu još
uvek do kraja nije dosledno sprovedena. Tu je i pravo na stručno usavršavanje,
koje kao i prethodna garancija prestavlja preporuku Saveta Evrope. Prema
preporuci predviđeno je da se plate moraju garantovati zakonom. Nažalost sudije
još uvek ne dobijaju platu koja je propisana zakonom, a visinu plate prema svom
nahođenju određuje izvršna vlast. Neadekvatno rešenje materijalnog položaja
114 115