the process of security sector reform - ISAC Fund

Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Graf 2 – Odnos tehnike (NVO) I kadrova 56
Kako većina vojska u susedstvu, uključujući SCG, nije u mogućnosti da uvede
potpuno profesionalnu vojsku, vojnici na odsluženju vojnog roka su i dalje
popularna opcija. Tako regrutni sastav SCG od ukupnog broja vojnika koje trenutno
iznosi oko 80,000, iznosi nekih 30,000 regruta. Jedan od popularnih načina uštede
finansijskih sredstava u ovom kontekstu je smanjenje vojnog roka obično sa 12 na
6-9 meseci. Međutim, smanjenje vojnog roka na ispod određenog perioda (npr. 9)
meseci, iako smanjuje troškove, dovodi u pitanje efikasnost izlaznog parametra, tj
kvalitet obučenosti vojnika i njihove sposobnosti da doprinesu sistemu odbrane.
Problem sa sistemima NVO i vojnicima na odsluženju vojnog roka trenutno nije
toliko bitan, jer većina spomenutih država ne uvodi najmodernije sisteme NVO
čija bi cost-efficient upotreba zahtevala profesionalnu vojnu strukturu. Postavlja
se pitanje da li je moguće smanjiti i broj regrutnog sastava sa očitim prednostima,
kako u smislu smanjenja troškova tako i u zadržavanju kvalitetne vojne obuke od
9-12 meseci. Jedna od mogućnosti je da se regrutni sastav popunjava u pozitivnom
smislu, tj. da regruti ne izbegavaju služenje vojnog roka. Načini postizanja toga su
različiti, od kojih jedan uključuje dodelu duplog radnog staža za period proveden
na odsluženju vojnog roka. Takođe, poželjno je angažovanje države i Ministarstva
odbrane na podizanju javnog mnjenja o vojsci ili direktno kroz državne strukture
ili indirektno kroz program PR-a u javnim sredstvima informisanja.
Rezervne snage su takođe dobar način održavanja vojnog potencijala uz
minimalne troškove. Činjenica da se Sjedinjene Države, Velika Britanija, Šved-
56
Keith Hartley, The Economics of Defence Policy, Brassey’s 1991.
ska, Švajcarska i Izrael, među ostalima, u velikoj meri oslanjaju na rezervne
sastave, pokazuje da rezervni sastav može da posluži kao dobra i efikasna substitucija
regularnom profesionalnom kadru. Tako npr. rezervni vojnici Velike
Britanije igraju značajnu ulogu u mirovnim misijama, kako na Balkanu tako i
drugde. Sa stanovišta vojne ekonomije, zainteresovanost civila za rezervni sastav
se poistovećuje sa pronalaženjem drugog posla u civilstvu, iako vojna služba i
odlazak u nju ima svoje specifičnosti i nije potpuno identičan civilnom. Za ovu
temu je takođe važan odnos civila prema vojsci, jer će o njemu zavisiti regrutacija
i regularnog i rezervnog sastava. Ovo je naročito važno u smislu gledanja civilnih
firma na vojnike u rezervnom sastavu ili koji su završili svoju vojnu karijeru.
Studije pokazuju da se vojno iskustvo generalno pokazalo pozitivnim, iako mnogo
više sa vojnicima koji su služili kao specijalisti inženjerci, vezisti, doktori
i slično. Npr., ono što se najviše ceni, naročito kod oficira je tzv. Menadžment
(leadership) potencijal, gde se ceni komandovanje i rukovođenje ljudima i tehnikom
pod teškim uslovima, obično pod velikim pritiskom, zahtevajući profesionalnost
i kompetenciju.
Na ovu temu je važno naglasiti da bi se maksimalno iskoristio gore navedeni
potencijal, važno je mladim vojnicima i budućim oficirima naglašavati kroz celi
period vojne službe da vojna služba nije doživotna. Većina vojnika napušta vojnu
službu u činu majora-potpukovnika, dakle sa nekih 8-12 godina provedenih u vojsci.
Danas se u Velikoj Britaniji troši dosta energije i finansijskih sredstva (oko 11%
budžeta) kako bi se vojnicima omogućilo da se za vreme vojne službe osposobe za
civilni život i novu karijeru. Dugoročno, ova politika pozitivno doprinosi prilivu
kvalitetnog vojnog kadra jer će se kratki boravak u vojsci, i možda učestvovanje u
mirovnim misijama, gledati sa pozitivizmom od strane civilnih kompanija. Primer
su mladi inženjerci, vojni doktori, vozači i drugi pripadnici Britanske vojske koji
trenutno služe u Iraku i Afganistanu, stiču dragoceno iskustvo koje će posle biti
primenjivo i dobro plaćeno u civilnom sektoru.
SMANJENJE VOJNOG KADRA:
Većina zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, ali i mnoge druge, sprovele su radikalna
smanjenja vojnih kadrova. Tako je recimo Poljska smanjila broj vojnika
sa nekih 395,000 hiljada krajem 80-ih godina za 45% do kraja 90-ih godina.
U tom periodu vojsku je napustilo oko 80,000 profesionalnih vojnika 57 . Novi
57
BICC, Becoming an Ex-military Man: Demobilisation and Reintegration of Military Professionals
in Eastern Europe, Bonn 2002.
130 131