the process of security sector reform - ISAC Fund

Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Radi bolje predstave, može se predstaviti metoda revizije britanskih vojnih
izdataka, za koje je zadužena Kancelarija za Nacionalnu Reviziju (National Audit
Office). Ova institucija, koja je u rangu ministarstva, odgovorna je Parlamentu
za ispitivanje, procenu i opravdanost svih važnih troškova države, uključujući
i odbranu. Osnovni cilj joj je tumačenje loše potrošnje i poboljšavanje biznis
menadžmenta kod klijenta kroz primenu value for money (VFM) pristupa. Svake
godine ona dostavlja parlamentu ne samo revizorski uvid u vojni budžet, već i
VFM analizu pojedinih troškova unutar budžeta, naročito onih problematičnih.
Dakle, ako su troškovi uvođenja novog evropskog lovca (Eurofighter-a) u operativnu
upotrebu porasli više od predviđenih, analiziraju se uzroci rasta troškova,
posledice i rešenja. Kriterijum koji se primjenjuje u VFM analizi je baziran na
tzv sistemu 3E (Efficiency, Effectiveness and Economy).
Effectiveness se odnosi na pametno trošenje, tj. da ulazni parametri odgovaraju
izlaznim (npr. Sistemi koji prave analize koje se nikada ne koriste), Efficiency
se odnosi na dobro trošenje, tj da su ulazni parametri što manji, da bi se
postigao izlazni parametar (npr. kontrole koje ne služe ničemu ili umnožavanje
sistema koji obavljaju istu funkciju). Economy se odnosi na trošenje manje,
tj. minimalizacija troškova istog kvaliteta (npr. upotreba kvalitetnog papira za
kratkoročne poslove, kupovina novih kompjuterskih terminala kada su stari
dobri, nekorišćenje diskont servisa, itd.).
Princip substitucije i inicijative je takođe važan u ovom kontekstu. Substitucija
podrazumeva različite načine postizanja vojnih izlaznih parametara. Primer uključuje
substituciju između kadrova i NVO (capital and labour), između kvaliteta
i kvantiteta kadrova i NVO, između profesionalne vojske i vojske na odsluženju
vojnog roka itd. Inicijativa je važna za postizanje efektivnosti. Bez inicijative,
tj. sistema nagrada i kazni, ne može se postići maksimum izlaznog parametra.
Problem je u tome da dok u privatnom sektoru inicijativa je konkurencija i
profit, u organizacijama javnog (državnog) karaktera teško dolazi do uvođenja
ovih principa, osim ako se ne uvedu spomenute menadžment metode prisutne u
privatnom sektoru.
EKONOMIJA VOJNIH SAVEZNIŠTVA
Poželjno je početi sa temom vojnih savezništva, jer je ona trenutno najaktuelnija.
Vojna savezništva, kao NATO, kako korisna u smislu kolektivne
bezbednosti, tako i zahtevaju određenu organizacionu strukturu koja svakom
članu daje ulogu u celokupnom sistemu, i time ga čine jačim, otpornijim i
efikasnijim.
Ako se kao glavni cilj vojnog savezništva uzme kolektivna bezbednost i
teorija deterenta (odvraćanja), koja je bila osnova odbrane NATO saveza tokom
hladnog rata, onda se može ustanoviti da nema negativnosti pri širenju savezništva
na nove članove. Takav se stav zasniva na činjenici da deternet već postoji, da
je operativan ili primenjiv i njegova se snaga ne smanjuje dodavanjem novih
članova, već se povećava među ostalim i pristiglim finansijskim sredstvima
novih članova, koliko god ona bila mala. Međutim, cost-efficiency pristup ovoj
problematici u smislu promena u samom NATO-u u zadnjih deset godina potiče
nova pitanja. Naime, kako nove članice NATO ne ispunjavaju sve uslove na
kojima je samo savezništvo zasnovano, prvenstveno misleći na ekonomske
stavke, one nisu sposobne doprineti u vojnom smislu kao ostale (stare) članice
saveza. Dakle, iako širenje saveza doprinosi regionalnoj stabilnosti, ono u vojnom
smislu slabi savez, ako se uzme u obzir proširenje teritorija i populacije
koje nije proporcionalno povećanju vojne moći saveza.
Studije NATO-a su često vezane za kritiku saveza u ekonomskom pogledu,
zbog loše primene cost-efficiency kriterijuma, tj. zbog slabe primene
standardizacije i velikih duplikacija u sistemu. Njegova nemogućnost da uvede
standardizaciju u pogledu svih izlaznih parametara, tj., obuke, naoružanja,
vojnog NIR-a, vojne (namenske) proizvodnje i nabavke NVO, košta ovu alijansu
prema nekim procenama vise od 10 milijardi USD godišnje 51 .
Uvođenje ekonomskih kriterijuma, a ne političkih kako je to uobičajeno, bi
doprinelo velikim uštedama vojnih budžeta članica NATO saveza. Kao primer
može se dati povećanje proizvodne linije borbenog aviona (lovca) kojim bi se
cena svakog aviona umanjila za oko 20% ako bi se umesto 100 aviona proizvelo
1000. Ušteda od još nekih 10-15% je moguća ako se uvede princip specijalizacije
proizvodnje gde svaka članica proizvodi one pod-sisteme za koju ima najveći
cost-efficiency kriterijum. Sjedinjene Države su dobar primer u ovom kontekstu,
jer je upravo tamo došlo do gotovo potpune realizacije ove teze.
Isti kritički osvrt se može dati težnjama EU da uvede vlastitu vojnu komponentu.
Ovde se ona upoređuje sa mogućnostima Sjedinjenih Država, naročitu
51
Keith Hayward, Towards a European Weapons Procurement Process, Paris - ISS, 1997.
122 123