the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI<br />
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI<br />
U smislu UN i NATO aktivnosti, nove članice vide izlaz iz <strong>reform</strong>e vojske<br />
na principu stvaranja gore navedenih ešalona, tj. jedinica prvog ešalona, sa naglaskom<br />
na visoko mobilne višenamenske i pr<strong>of</strong>esionalne sastave, i jedinica<br />
drugog ešalona, koje su iz ekonomskih razloga manjih sposobnosti, naročito u<br />
kvalitativnom smislu.<br />
SLUČAJ SCG<br />
Kako je bivša Jugoslavija imala specifičan sistem odbrane, koji je bio mnogo<br />
bliži Sovjetskom sistemu nego Zapadnom, i nije se suštinski menjao u poslednjih<br />
deset godina nakon raspada te države, promene u narednom periodu,<br />
koje idu u korak sa vremenom, su neminovne. Međutim, strateško opredeljenje<br />
SCG da se približi evroatlantskim bezbednosnim sistemima nije jedini razlog<br />
koji uslovljava <strong>reform</strong>u vojske 53 .<br />
Promene u svetskom bezbednosnom poretku, tj, prestanak hladnog rata<br />
sredinom 80-ih godina prošlog veka dovodi svuda u svetu do masovnog razoružavanja<br />
i smanjena vojnih izdataka, naročito u zemljama istočne Evrope. Ekonomska<br />
kriza u kojoj se trenutno nalazi SCG, uzrokovana poznatim činiocima,<br />
takođe nalaže smanjenje vojne sile na pr<strong>of</strong>esionalniju strukturu koja ce moći<br />
efikasnije da odbrani interese državne zajednice. Ne postojanje pretnje spoljne<br />
agresije i poboljšanje odnosa u Evropi i sa susedima takođe nalaže smanjenje<br />
vojne sile i prebacivanje težišta na ekonomsko-socijalni razvoj društva kao<br />
polazne baze bezbednosti.<br />
Evroatlantska integracija dakle nije ključni faktor pristupanju <strong>reform</strong>e, nego<br />
više usmeravajući faktor. Ona ne odgovara na pitanje da li treba da pokrenemo<br />
<strong>reform</strong>u vojske, već kako i na koji način je sprovesti. Da bi se došlo do odgovora<br />
na ova pitanja, potrebno je, naravno, znati ne samo konačni cilj, tj. članstvo u<br />
NATO-u, već i strateški (dugoročni) plan razvoja OS. Drugim rečima, potrebno<br />
je razraditi ne samo strategiju nacionalne odbrane kao najvišeg strateškog dokumenta,<br />
već i dokumente manjeg ranga, kao što je doktrina odbrane.<br />
Ekonomski aspekti se ističu kao važan faktor ovog procesa. Iako je država<br />
inicirala više vojnih <strong>reform</strong>i tokom zadnjih deset godina, one su bile više<br />
53<br />
Termin Evroatlantska integracija je bliži ovakvom kontekstu, iako je u domaćoj štampi sinonim<br />
članstva u NATO-u, jer podrazumeva širi integracioni proces uključujući ekonomske i<br />
druge procese.<br />
kozmetičke nego radikalne, čiji je fundamentalni cilj bio kvantitativno smanjenje<br />
vojnog kadra, bez odgovarajućeg kvalitativnog rasta u organizacionom i tehničkom<br />
smislu. Zanimljivo je da nije mnogo bolje ni u drugim vojskama u<br />
okruženju, osim nabavke nekoliko modernih sistema NVO i reorganizacije samih<br />
struktura na NATO principima.<br />
EKONOMIJA VOJNIH KADROVA<br />
Pritisci na smanjenje vojnih izdataka prisiljavaju OS da više razmišljaju<br />
o kadrovskim potrebama i efikasnošću sa kojom ona može biti iskorišćena.<br />
Poređenje sa civilnim (privatnim), sektorom pokazuje da u njegovom slučaju<br />
(slučaju privatnog sektora) on mora stalno biti spreman na pomake u tržištu, na<br />
nove tehnologije, konkurenciju i slično. Vojska se može isto razmatrati u tom<br />
svetlu, ako se vojna baza uzme kao kompanija i komandant jedinice kao menadžer<br />
kompanije. U tom slučaju, komandant ima opciju organizovanja jedinica, njihove<br />
veličine, sastava, snabdevanja i obuke po najboljem cost-efficiency kriterijumu<br />
u cilju zadovoljavanja datih zadataka od strane Ministarstva odbrane, tj. države.<br />
Iako ova zamisao ima svojih ograničenja, postoje njeni delovi koji se sve više<br />
primenjuju u mnogim vojskama na zapadu. Dve teme su najaktuelnije u ekonomiji<br />
vojnih kadrova.<br />
Ekonomija vojnih kadrova ne razmatra samo pitanje samih troškova<br />
smanjena postojećih kadrova. Ona pokriva mnogo šire područje celokupne kadrovske<br />
organizacije, uključujući dugoročno planiranje regrutacije novih kadrova,<br />
zadržavanje postojećih, njihova obuka i školovanje, uključujući civilno<br />
školovanje za buduću karijeru nakon izlaska iz vojne službe, ulogu rezervnih<br />
sastava itd.<br />
PROFESIONALIZACIJA<br />
Kao što je već spomenuto, sadašnja vojno-bezbednosna situacija zahteva<br />
pr<strong>of</strong>esionalnu vojsku sa naglaskom na mobilnijim, višenamenskim i vrhunski<br />
obučenim jedinicama. Međutim, ona sama po sebi ne nalaže smanjene vojnih<br />
kadrova, tj vojne sile. Kao što je gore spomenuto, ekonomski faktor, tj veličina<br />
vojnog budžeta su odlučujući faktor i kvantitativnog i kvalitativnog stanja svake<br />
vojske. U cilju zadovoljavanja cost-efficiency kriterijuma, celokupni vojni sis-<br />
126 127
Change language