the process of security sector reform - ISAC Fund

Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST
ŠTA NIJE POSAO PARLAMENTA
Nikada ne treba gubiti iz vida da parlament nije jedina institucija koja
nadgleda sektor bezbednosti. Parlament nije, niti treba da bude inspekcija,
unutrašnja kontrola, ili finansijska policija, parlament je institucija koja treba da
se nalazi na vrhu kontrolne mreže državnih institucija i aktera civilnog društva.
Pravilno uspostavljeni odnosi omogućiće parlamentu da prima informacije i
koristi ekspertizu svih drugih kontrolnih mehanizama i svoju ulogu uskladi
sa funkcijom parlamenta u društvu. Preuzimanjem ingerencija drugih organa,
parlament pokazuje nepoverenje u njih (naravno, nekada je baš to i cilj) i, rušeći
im autoritet, onesposobljava ih za izvršenje svog zadatka, pri čemu nikada u
potpunosti ne može odgovoriti zahtevima „preuzetog“ posla.
ZAKLJUČAK
Zbog svoje delikatnosti, postojanje i kvalitet parlamentarne kontrole sektora
bezbednosti merilo je ne samo za uspeh reforme sektora bezbednosti, već
i za ukupan nivo demokratskih odnosa u društvu. Smatra se da je država bez
parlamentarne kontrole bezbednosnog sektora nedovršena demokratija ili demokratija
u nastajanju. Parlamentarni nadzor nad sektorom bezbednosti je garant
ostvarivanja i očuvanja „humanog karaktera“ procesa bezbednosti, pri čemu se
dopunjuje sa ostalim oblicima kontrole. Svaka država, rukovođena specifičnostima
istorijskog, kulturnog, pravnog i političkog nasleđa razvija svoj sistem, pri čemu
postoje standardi kojima treba težiti. Specijalizacija parlamentarnih odbora i
razrađena budžetska kontrola su osnovni odgovori parlamenta na kompleksnost
nadzora nad sektorom bezbednosti. Parlament može odgovoriti svom zadatku
samo u sadejstvu sa ostalim oblicima kontrole, a kvalitetni i uređeni odnosi sa
samim sektorom bezbednosti od neprocenjive su koristi.
Ovaj rad prvobitno je objavljen u Zborniku radova sa
II Škole reforme sektora bezbednosti, 2003. godine.
Vida Petrović Škero
Predsednik Vrhovnog suda Srbije
ŠTA JE SUDSKA VLAST
Proklamovani princip demokratskog društva je podela vlasti između zakonodavne,
izvršne i sudske. Ako vlast nije podeljena između različitih nosilaca i
ako vršenje sudske vlasti ne bude nezavisno od druge dve, ako je preuzmu zakonodavna
ili izvršna, sasvim je izvesno da neće biti
• poštovanja individualnih i političkih sloboda,
• poštovanja ljudskih prava,
• niti će biti utemeljena vladavina prava.
Šta su sve uslovi istinske demokratije?
Samostalno i nezavisno sudstvo je osnovna pretpostavka dosledne primene
principa podele vlasti, onemogućava zloupotrebe u svakom segmentu vlasti i
stoga tvrdnja „da nema boljih dokaza o valjanosti jedne vladavine nego rad
njenog sudskog sistema“ 41 još prestavlja najaktuelniji zahtev koji će omogućiti
vladavinu prava.
Ako posmatramo Srbiju u funkcionisanju njenih „vlasti“ u poslednjoj
deceniji, već prošlog veka, očigledno je da uspostavljeni odnos nije bio prihvatljiv,
te da je postojao ogroman raskorak između proklamovanih principa podele
vlasti, nezavisnog sudstva i njegovih stvarnih mogućnosti i uloge koje je ono
imalo.
S jedne strane, ustavno proklamovana jednakost je jednakost sudske sa
ostalim granama vlasti, a u praksi vršila se politizacija i instrumentalizacija pravosuđa
od strane izvršne vlasti.
Ustav Srbije od 1990. godine, utvrdio je da „sudska vlast pripada sudovima”
(član 9. stav 4.). Sudovi će „štititi slobode i prava građana, zakonom utvrđena
prava i interese pravnih subjekata i obezbeđivati ustavnost i zakonitost“ (član 95).
Tako je sudska vlast definisana i u organizacionom i funkcionalnom smislu, s tim
41
Đ Brajs „Savremene demokratije” Izdavačka knjižara Gece Kona, Beograd 1933.g knjiga 3.
strana 88.
110 111