the process of security sector reform - ISAC Fund

Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Mislim da su svima poznati problemi vezani za samu vojnu industriju, tj
zastarelost postojećih tehnologija, predimenzioniranost većine proizvodnih kapaciteta,
duplikacija, višak radne snage, nedostatak zadovoljavajućeg broja
kompetentnih i školovanih kadrova (ne samo inžinjera već i menadžera koji
poznaju sadašnje stanje na svetskom tržištu) itd. Kada se tome dodaju nerešena
svojinska pitanja, nedostatak porudžbina sa domaćeg tržišta i gubitak položaja
na međunarodnim tržištima koja se u mnogome razlikuju od onih 80-ih godina
prošlog veka i kontinuirana tajnost ovog celokupnog industrijskog segmenta,
onda se donekle može prikazati celokupna slika problema.
Polazna tačka problema, tj. nemogućnosti rešavanja problema je nedostatak
strateške vizije razvoja ove specifične grane i političkog konsenzusa da se
ona sprovede. Kako i sa problemom kadrova, a i drugih segmenata reforme,
jedan od problema je nedostatak znanja kako da se krene napred. Polazna tačka
bi trebala biti studija problema koja bi snimila celokupno sadašnje stanje i
predložila moguće izlaze, bazirane na domaćim i svetskim tržišnim uslovima.
Nedostatak nekoliko postojećih studija na ovu temu je nedovoljno poznavanje
stranih business sistema i procena, koje zahtevaju angažovanje stranih experata
na ovu tematiku.
Naravno, samo postojanje ovakve studije ne rešava probleme, jer su oni veliki
i politički veoma nepopularni. Prvenstveno je problematično pitanje velikog
broja ljudi koji direktno zavise o ovoj industriji 63 . Međutim, svako čekanje i odugovlačenje
rešavanja problema drastično pogoršava situaciju na sledeći način:
ako jedna fabrika zapošljava pod punim kapacitetom 5,000 radnika, a za vreme
najboljih godina rada ona je zapošljavala još 3,000 neproduktivnih radnika,
onda danas zapošljava samo 750 produktivnih radnika bazirano na nekih 15
procenata iskorišćenosti kapaciteta. Svako čekanje rešavanja problema ne samo
da dovodi u pitanje šta uraditi sa ljudima koji trenutno nisu produktivni, već i
preživljavanje same fabrike i tih 750 ljudi koji su produktivni. Rešavanjem problema
neproduktivnim ljudima se daje mogućnost da nađu drugo zaposlenje,
samoj fabrici povećava se produktivnost i mogućnost novih investicija itd.
Dugoročno, ta će fabrika više da doprinese lokalnoj ekonomiji (infrastruktura) i
državi u celini (devizni priliv) itd.
63
Procene tačnog broja ljudi koji ekonomski zavisi o vojnoj industriji su različite. One zavise o
tome šta se ubraja u vojnu industriju (da li samo 14 fabrika koje spadaju pod tu granu privrede
ili i svi kooperanti), da li treba da se računa celokupna familija ili samo broj članova koji radi u
industriji i slično. Zvanično, vojna industrija SCG zapošljava nekih 15,000 ljudi.
Iako postoji tendencija među nekim stručnjacima da naglašavaju mogućnosti
vojne industrije SCG, u smislu kontinuiteta programa iz 80-ih godina, koje su
uveliko nerealne, potrebno je naglasiti da to ne znači da neki od sistema NVO
nemaju potencijala, uključujući inostrano tržište. Od zanimljivijih sistema NVO
mogu se nabrojiti: novi modeli minobacača, uključujući samohodnu verziju,
samohodna verzija top-haubice NORA-C, modifikacija tenka M-84 (VIHOR) u
elektronici (termovizija) i zaštiti, novi modeli municije za ova oruđa, PT sistemi
sa tandem bojevom glavom na malim i srednjim visinama, modernizovani VBR
ORKAN sa novim bojevim glavama i većim dometom, modernizovani G-4M i
slično, koji bi mogli uz određena ulaganja konkurisati na domaćem i svetskom
tržištu. Specijalnu pažnju bi trebalo staviti na modifikaciju postojećih sistema,
sa naglaskom na povećanje preciznosti i mobilnosti sistema sa modernijom
elektronikom, naročito u sistemima veza, elektronskog izviđanja i zaštite itd.
Odluka u upuštanje u razvoj nekih od ovih sistema NVO mora se doneti na strateškom
nivou u skladu sa dugoročnim planom razvoja OS i industrije u celini,
nakon izvršenih detaljnih analiza od strane domaćih i stranih stručnjaka, naročito
u pogledu marketinga i testiranja tržišta. Takođe je važno naglasiti da većinu
ovih mogućnosti SCG nije u stanju da inicira sama, već samo u kooperaciji sa
drugim državama, naročito republikama bivše Jugoslavije koje bi u takođe u tim
poslovima trebale videti korist.
Srbija takođe ima značajne NIR kapacitete (naročito u obliku Vojno tehničkih
instituta), koji čine jedan od najatraktivnijih potencijala. Privatizacija
ovih potencijala je jedan od najlogičnijih i najatraktivnijih mogućnosti, u
smislu modernizacije i zadržavanja kapaciteta, naročito kritične mase visoko
kvalifikovane radne snage.
Bez ulaženja u načine rešavanja problema u kojima se trenutno nalazi vojna
industrija, jer su ona zaseban predmet, poželjno je pogledati jedan od načina kako
mnoge države prilaze problemu zapošljavanja domaćih vojno-industrijskih potencijala.
To je sistem ofseta. Trenutno, ova veoma važna tema gotovo da i nije
analizirana u domaćoj stručnoj literaturi iako može da bude od fundamentalnog
značaja ne samo za vojnu industriju već i za privredni razvoj države. Međutim,
može se reći da niti situacija na svetskom tržištu stručne literature na ovu temu
nije zadovoljavajuća.
136 137