the process of security sector reform - ISAC Fund

Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST
Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST
radnih ljudi dovodi učestalo celo pravosuđe u krizne situacije (protesti) što onemogućava
ažurno funkcionisanje sudova.
Raspored sudija i predmeta sada je strogo regulisan zakonom, utvrđuje se
krajem godine za čitavu narednu godinu, međutim u praksi ova garancija sudske
nezavisnosti još uvek nije u potpunosti zaživela.
Sudije su stekle pravo na udruživanje, koja garancije je predviđena i međunarodnim
standardima, a sa ciljem da bi branili svoje interese, unapređivali profesionalno
usavršavanje i štitili nezavisnost sudstva.
Kako u ovome trenutku funkcioniše sudska vlast? Očigledno je da su
započete reforme u pravosuđu, ali da izvršna i zakonodavna vlast ne mogu da se
u potpunosti oslobode ranije uspostavljenih odnosa u sve tri grane vlasti. Ministar
pravde je naveo da pojedini nosioci pravosudnih funkcija ne mogu biti imenovani,
jer ne postoji saglasnost između opštinskih odbora vladajućih stranaka. 47 Opšta je
pojava da pojedini ministri preko sredstava javnog informisanja pre započinjanja
sudskih postupaka, utvrđuju krivicu privedenih lica ili lica protiv kojih je u toku
tek istražni postupak. Učestale su pojave davanja izjava političara da sudska vlast
mora doneti određenu odluku, jer oni smatraju da za to postoje odgovarajući
dokazi. U javnim istupima iznose se neslaganja sa odgovarajućim odlukama,
pronalaze krivci među sudijama, što dovodi do onemogućavanja normalnog
funkcionisanja sudstva kao institucije. Sve ove pojave dovode u stvarnu sumnju
želju vlasti da se odstrani praksa politizacije i gušenja nezavisnog pravosuđa u
Srbiji. Stalnost sudijske funkcije je jedno od jemstva koje, u određenim kriznim
situacijama, štite sudstvo, jer se sudija bira samo na početku sudijske karijere,
a odstupanja postoje samo u tačno zakonom pobrojanim situacijama. Međutim
i ova garancija kao i „imunitet sudija“ ne obezbeđuju normalno funkcionisanje
sudske vlasti ukoliko se vrši kontinuiran pritisak da će doći do razrešenja sudija
zbog donošenja sudskih odluka, o kojima se u javnosti odmah po njihovom
objavljivanju, izjašnjavaju i ocenjuju ih nosioci drugih grana vlasti, sve ovo pre
donošenja konačne sudske odluke i odlučivanja u žalbenim postupcima. Mediji
organizuju javna suđenja na okruglim stolovima „nepravosnažnim presudama“.
modernizaciju pravosudnog sistema, omogućiti da pravosuđe u svakom smislu
bude posebna treća vlast, ravnopravna sa izvršnom i zakonodavnom. Stoga je
neophodno novim ustavnim normama pored odredbi koje vrše proklamaciju
nezavisnosti pravosuđa uvesti i norme koje će ovo obezbeđivati, tj. uvesti
sankciju u odnosu na institucije i lica koje to onemogućavaju. Nadalje kadrovska
obnova sudske vlasti mora biti samo i jednino usmereno u pravcu stvaranja efikasnog,
kompetentnog i moralno sposobnog ljudstva. Mora se znati da je ostvarenje
ovoga zadatka u kratkom vremenskom periodu nemoguće i da se taj proces
mora odvijati u dužem periodu, radi kvalitetnog obnavljanja sudskog kadra,
što iziskuje i promenu u dosadašnjem načinu školovanja budućih sudija i na
osnovnim studijama i tokom kasnijeg permanentnog usavršavanja.
Ono što je najbitnije, s obzirom na stanje svesti nosilaca sve tri vlasti, da
sudstvo mora funkcionisati nezavisno, što ne znači neodgovorno. Bilo bi nužno
da država podstakne i potpomogne dovoljnu edukaciju ne samo sudske, već i
zakonodavne i izvršne vlasti, o neophodnosti poštovanja osnovnih načela nezavisnosti
sudstva, što je i obaveza svake zemlje koja postane član Ujedinjenih
nacija. Tek na ovaj način, ukoliko postoji konsenzus volja svih vlasti, sudska
vlast bi ostvarivala svoju stvarnu nezavisnost.
Ovaj rad prvobitno je objavljen u Zborniku radova sa
II Škole reforme sektora bezbednosti, 2003. godine.
Da bi se omogućila kontrolna uloga sudske vlasti, njeno nepristrasno i
nezavisno delovanje, nužno je pored reforme pravosuđa koje podrazumeva
47
List “Glas” od 7.9.2001. godine.
116 117