the process of security sector reform - ISAC Fund

dr Biljana Vankovska PRAVNI ASPEKTI REFORME BEZBEDNOSNOG SEKTORA: MOĆ I NEMOĆ PRAVA
Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Pravna tehnika kreiranja novih ustavnih i zakonskih okvira u zemljama u
tranziciji u suštini i ne predstavlja veliki problem. Drugo je pitanje koliko je
strana pravna ekspertiza u ovom domenu relevantna, tj. da li demokratska kontrola
bezbednosnog sektora u svom pravnom obliku može biti poklon i koji
je najbolji način da se pomogne zemljama u tranziciji. Uostalom, zapadna
demokratija nije izgradila jedan model, niti je to uradio NATO. Jedan od
najpozitivnijih uticaja dolazi od strane Evropskog suda za ljudska prava, kao
institucija koja postaje sve značajnija po efektima koje vrši na tako suštinska
pitanja kao što su: unutrašnja i spoljna upotreba oružanih snaga, uravnoteženi
pristup pitanjima zaštite nacionalne bezbednosti od strane država uz istovremeni
respekt za ljudska prava i slobode, itd. Presude Evropskog suda diskretno ali
snažno utiču na promene zakonodavstva zemalja članica Saveta Evrope, koje
moraju prilagoditi svoja zakonodavstva sa odlukama Suda.
U zaključku se može konstatovati da u zemljama u tranziciji se upravo odviaju
simultane reforme, koje se ponekad mogu i naći u kontradiktornom odnosu.
Evidentno je da kada političke elite pokušavaju da kombinuju legitimitet i efikasnost
vladavine, to obično rade na štetu principa legaliteta. Zemlje involvirane u unutrašnje
konflikte, upravo izašle iz njih, ali i slučajevi tzv. odsustva države (kao Kosovo),
zahtevaju nove, fleksibilnije ne-tradicionalne oblike koncepta demokratske
kontrole, koji bi obuhvatili sve naoružane strukture i formacije na određenoj teritoriji
(državne, para-državne, međunarodne misije, kriminalne bande, itd.). Evidentno,
ovakve situacije zahtevaju i nešto drugačiju pravnu asistenciju i regulativu.
Ovaj rad prvobitno je objavljen u Zborniku radova sa
I Škole reforme sektora bezbednosti, 2003. godine.
Saša Janković
Pravni savetnik, Šef programa za bezbednost i odbranu
u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji
PARLAMENTARNA KONTROLA
SEKTORA BEZBEDNOSTI
POTREBA ZA KONTROLOM SEKTORA
BEZBEDNOSTI (KONTROLA KONTROLORA)
„Sed quis custodiet ipso custodes?“ 16
„Parlament je radionica demokratije“ 17
(Ali, ko će čuvati čuvare?)
SEKTOR BEZBEDNOSTI
Pojam i ciljevi
Sektor bezbednosti u užem smislu obuhvata sve institucije i organizacije koje
su ovlašćene da u jednom društvu primene silu ili zaprete njenom primenom 18 .
Čine ga, dakle, vojska, policija, bezbednosne službe, pogranične jedinice, paramilitarne
jedinice, carinske službe… Sektor bezbednosti postoji da bi štitio
građane - bezbednost njihovog života, rada, životnog prostora, bezbednost društvenog
i državnog sistema u kome su izabrali da žive (i koji u narednom ciklusu, u
skladu sa pravilima koja su sami odredili, mogu odlučiti da promene), bezbednost
njihovog nacionalnog bića. Od koga sektor bezbednosti štiti građane - od drugih
građana koji neorganizovano ili organizovano krše pravila ponašanja, koji
svoje neslaganje sa demokratski utvrđenom voljom većine izražavaju nasilnim
sredstvima, od neželjenih uticaja iz inostranstva, od direktne ili indirektne spoljne
agresije…
16
Juvenal, pesnik i satiričar iz vremena starog Rima. Ipak, pitanje se postavlja još od vremena
Platona.
17
Vinston Čerčil
18
U širem, tu spadaju i institucije i organizacije koje se staraju o kontroli „užeg sastava“ sektora
bezbednosti.
92 93