the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
dr Biljana Vankovska PRAVNI ASPEKTI REFORME BEZBEDNOSNOG SEKTORA: MOĆ I NEMOĆ PRAVA<br />
dr Biljana Vankovska PRAVNI ASPEKTI REFORME BEZBEDNOSNOG SEKTORA: MOĆ I NEMOĆ PRAVA<br />
community (bezbednosne zajednice) u periodu nakon završetka Hladnog rata.<br />
Demokratska kontrola bezbednosnog sektora i vladavina prava u zemljama u<br />
tranziciji suočavaju se sa dvostrukim izazovom. One moraju uvesti i realizirati, po<br />
prvi put u mnogi slučajevima, ova načela u svom uskom nacionalnom okruženju,<br />
dok u isto vreme, snažno nastoje da uhvate priključak sa novim međunarodnim<br />
tokovima, ili bolje tzv. internacionalizacijom bezbednosti.<br />
Analize koje se bave nacionalnim slučajevima iz regiona bivšeg Istočnog<br />
bloka na prvi pogled izgledaju veoma kompleksne i previše divergentne da bi se<br />
lako mogao doneti zaključak o stanju stvari kada se radi o pravnim <strong>reform</strong>ama u<br />
sektoru bezbednosti. Ipak, dublja analiza i komparacija pokazuju da su sve ove<br />
zemlje (uključujući i nove članice NATO-a) suočene sa sličnim problemima u<br />
kontekstu <strong>reform</strong>e pravnim sredstvima. Tako-zvana prva generacija <strong>reform</strong>i koja<br />
je obuhvatila transformaciju civilno-vojnih odnosa u većini zemalja u tranziciji,<br />
smatra se da je bila uspešno obavljena, bar kada se uzme u obzir činjenica da su<br />
sve ove zemlje (ili bar ogromna većina) promenile ustavne i zakonske okvire<br />
i sankcionisale demokratsku kontrolu kao jednu od krucijalnih principa novih<br />
sistema. Ipak, glavni problem nije u odsustvu pravnih normi nego u njihovoj<br />
nezadovoljavajućoj implementaciji. Spoljni faktori (tj. podsticaj koji dolazi<br />
preko saradnje sa PzM/NATO forumima i imitacija zapadne legislative) su odigrali<br />
glavnu ulogu u ovom procesu, ali ne bez problema. U principu, izgleda da<br />
još uvek dominira usko shvatanje demokratske kontrole, kao principa koji se<br />
uglavnom odnosi na oružane snage, čime se ostale bezbednosne strukture (kao<br />
policija, tajne i obaveštajne službe, itd.) gube iz vida.<br />
Činjenica je da moderni ustavi 15 , po pravilu, u većem ili manjem obimu,<br />
uređuju pitanja iz oblasti nacionalne bezbednosti, što samo po sebi govori o<br />
značaju ove materije. Garancija da se neka najvažnija pitanja uređuju najvišim<br />
pravnim aktom države je suštinska: ona onemogućava lako manipulisanje kroz<br />
(lakši za promenu) zakonodavni proces. U tom smislu, najznačajnije je videti<br />
15<br />
Interesantno je što ustavi najstarijih zapadnih demokratija imaju veoma mali broj odredba<br />
koje bi na neki eksplicitniji način garantovale princip demokratske kontrole nad bezbednosnim<br />
snagama. Po ovom pitanju, izgleda da su ustavi novonastalih demokratija daleko ‘naprednije’,<br />
jer zbog uticaja eksternih faktora nastoje da unesu takve odredbe i time dokazu svoju<br />
‘demokratičnost’. Još dalje, neke od ovih država donose posebne zakone čiji sam naziv upućuje<br />
na ovu materiju. Nažalost, sto je više eksplicitnog normiranja, društveni indikatori pokazuju<br />
nezadovoljavajuće stanje. Mnogima u tzv. democracy promotion community, koji se zalažu za<br />
neke tzv. matrix projekte, još nije jasna diferencijacija između ustava (konstitucionalizma) u<br />
formalnom i materijalnom vidu.<br />
koja su ta pitanja kojima ustavi posvećuju više pažnje i zašto. Komparativna<br />
analiza savremenih evropskih ustava pokazuje da uglavnom dominiraju dva<br />
centralna pitanja: utvrđivanje položaja i učešća građana u oblasti nacionalnog<br />
bezbednosnog sistema. Ova se materija razumljivo dovodi u kontekst zaštite<br />
ljudskih sloboda i prava, jer se smatra da je ovo važan indikator demokratičnosti<br />
celokupnog pravnog i političkog sistema.<br />
I pored intenziviranog procesa pr<strong>of</strong>esionalizacije oružanih snaga u mnogim<br />
razvijenim zemljama, zemlje u tranziciji još uvek utvrđuju učešće građana u<br />
odbranu zemlje kao pravnu dužnost. I pored nastojanja da <strong>reform</strong>isani ustavi<br />
izbace stare ideološke atribute vezane za opštu vojnu obavezu kao čast, sveta<br />
dužnost, itd. - još uvek vojna obaveza dobija odgovarajuću pažnju u ustavnim<br />
odredbama. Imajući ovo u vidu, ustavna garancija prigovora savesti, i mogućnost<br />
uvođenja alternativne službe (tj. civilno služenje vojnog roka) jeste jedna od<br />
najvažnijih demokratskih tekovina moderne ustavnosti.<br />
Drugi kompleks pitanja kojim moderni ustavi posvećuju pažnju odnosi se<br />
na utvrđivanje normativno-pravnih odnosa i relacija između političke vlasti<br />
i oružanih snaga. Smatra se da je ustavna garancija principa civilne nadmoći<br />
univerzalna vrednost i civilizacijska tekovina svakog demokratskog ustavnog<br />
sistema. Modaliteti po kojima se ova pitanja konkretno definišu jesu različiti,<br />
zavisno od oblika političkog sistema i demokratskih tradicija. Pored definisanja<br />
mandata oružanih snaga (tj. eksterne i eventualno ograničene unutrašnje funkcije),<br />
ustavno definisanih pretpostavki za uvođenje ratnog/vanrednog stanja<br />
u zemlji i suspenzija određenih ljudskih sloboda i prava, itd. - ipak, najvažnije<br />
pitanje jeste razgraničavanje ingerencija pojedinih nosilaca vlasti po pitanjima<br />
nacionalne bezbednosti i kontrole nad oružanim snagama. Implementacija ovih<br />
odredbi jeste još uvek Ahilova peta mnogih demokratija, jer je izgleda ključ<br />
demokratski postavljenih civilno-vojnih odnosa u odnosima između civila (tj.<br />
političkih institucija). Takozvani Veliki trougao (Parlament-Vlada-Šef države)<br />
je izazov i u normativnom i u stvarnom aspektu odvijanja ovih odnosa.<br />
Dilema se postavlja u kontekstu pitanja balansa stvarne moći između nosilaca<br />
zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, i kako se on odražava na efikasnost<br />
kontrole nad bezbednosnim sektorom. U stvari, stvarni rezultati i efikasnost<br />
civilne nadmoći direktno su determinisane efikasnošću celokupnog političkog<br />
mehanizma za kontrolu i ograničavanje aparata javne vlasti.<br />
90 91
Change language