the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
the process of security sector reform - ISAC Fund
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST<br />
Vida Petrović Škero ŠTA JE SUDSKA VLAST<br />
što je u članu 96. stav 1. istaknuto da „su sudovi samostalni i nezavisni u svom<br />
radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata“. Ovakve ustavne<br />
odredbe proklamovale su funkcionisanje sudske vlasti na principima nezavisnosti<br />
i samostalnosti i načelu ustavnosti i zakonitosti, ali s druge strane nisu dale čvrste<br />
ustavne garancije ovim proklamacijama. Univerzalna deklaracija o nezavisnosti<br />
pravosuđa u članu 2. tačka 04. tačno opredeljuje da će „sudstvo biti nezavisno od<br />
izvršne i zakonodavne vlasti“. Ukoliko se želi stvarna samostalnost pravosuđa,<br />
moraju se ustanoviti garancije nezavisnosti institucionalizovane u pravnom poretku,<br />
da bi im se obezbedilo poštovanje u praksi. Veći broj međunarodnih instrumenata<br />
utvrđuje garanciju sudske nezavisnosti, među kojima su najznačajnija Univerzalna<br />
deklaracija o ljudskim pravima (Ujedinjene nacije 1948.) na osnovu koje su<br />
mnoge države u svoje ustave uneli pravo na pravično suđenje i ustanovljavanje<br />
nezavisnog i nepristrasnog suda. Osnova načela nezavisnosti sudstva (Ujedinjene<br />
nacije 1985. godine) koja nemaju obavezujuću snagu, ali razrađuju obaveze koje<br />
zemlja preuzima samim članstvom u Ujedinjenim nacijama. Preporuka Komiteta<br />
ministra saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija koje sadrže<br />
minimum standarda donetih 1994. godine među ministrima.<br />
Imajući u vidu da sudsku vlast možemo posmatrati sa aspekta nezavisnosti<br />
nosilaca ove vlasti, te aspekte njene organizacije, to i samu nezavisnost čini nezavisnost<br />
suda kao institucije i nezavisnog sudije kao ličnosti.<br />
Nezavisnost suda kao institucije pored toga što se ogleda u samostalnosti<br />
u radu prema organima zakonodavne i izvršne vlasti, mora se ogledati i prema<br />
ostalim državnim organima i organizacijama, političkim strankama, udruženjima.<br />
Izvršna vlast se naročito mora uzdržavati od postupaka kojima se uzurpira sudska<br />
nadležnost ili ometa izvršenje sudskih odluka. Zakonodavna vlast ne može naknadno<br />
donetim propisima stavljati van snage donete pravosnažne sudske odluke.<br />
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi utvrdio je da predstavlja<br />
kršenje ljudskih prava, ukoliko se zakonodavna vlast suprostavi nezavisnoj sudskoj<br />
vlasti, donošenjem zakona koji suspenduju sudske postupke 42 . Praksa ovoga suda<br />
utvrdila je da se radi i o kršenju prava pojedinaca u slučaju mešanja izvršne vlasti<br />
pri tumačenju međunarodnih ugovora koje sud primenjuje. 43<br />
42<br />
Slučaj “Papageorgijo protiv Grčke” – utvrđeno kršenje prava jer je država donela zakon koji<br />
je suspendovao sudski postupak i proglasio tužbeni zahtev podnosioca predstavke neustavnim.<br />
43<br />
Slučaj “Bomartin protiv Francuske” – utvrđeno kršenje prava zbog nedozvoljenog mešanja<br />
izvršne vlasti, jer je sud pri primeni međunarodnog ugovora bio vezan tumačenjem Ministarstva<br />
inostranih poslova Francuske, čime se ukazivalo da nema nezavisne sudske vlasti.<br />
Garancije nezavisnosti sudija kao ličnosti, iako nisu ustavna kategorija, sada<br />
su unete kao zakonske garancije u postojeći Zakon o sudijama („Sl. gl. RS“, br.<br />
63/01, 42/02, 17/03 i 19/03), te obavezuju dok traju, kao što to rade i ustavne<br />
garancije. Prvi, najvažniji korak u ostvarivanju garancije sudske nezavisnosti je<br />
pitanje izbora sudija.<br />
Način izbora određuje rad pravosudnih organa, i izborom kvalitetnih, pre<br />
svega pr<strong>of</strong>esionalnih kadrova, omogućava se efikasnost sudske vlasti i prestavlja<br />
visoku garanciju njene nezavisnosti. Prema ranijem važećem zakonu nadležni<br />
skupštinski Odbor za pravosuđe predlagao je Skupštini lica koja su bila birana<br />
za sudiju. Prema sada važećem Zakonu o Visokom savetu pravosuđa („Sl. gl.<br />
RS“, br. 63/01, 42/02, 39/03), Skupštini predlog za izbor sudija daje Visoki savet<br />
pravosuđa, telo koje je u pretežnom delu sačinjeno od predstavnika nosilaca<br />
pravosudne vlasti. Na ovaj način približili smo se principima iz preporuka o načinu<br />
izbora predviđenim Osnovnim načelima nezavisnog sudstva i preporukama<br />
Komiteta ministara SE 44 . Da bi kandidat za izbor sudije ispunio sve uslove predviđene<br />
međunarodnim standardima, koji su samo donekle implementirani u<br />
domaće pravo osnovni kriterijumi za njegov izbor trebalo bi da budu njegova<br />
pr<strong>of</strong>esionalna karijera u okviru koje se trebaju posmatrati objektivni kriterijumi<br />
vezani za pr<strong>of</strong>esiju koju će vršiti.<br />
Praksa Evropskog suda i Komiteta dale je odgovore, kada se sud ne može<br />
smatrati nezavisnim. Tako je utvrđeno od strane Komiteta da sudstvo Sudana ne<br />
odaje utisak nezavisnosti jer sudije u većinskom broju nisu birane prema stručnosti.<br />
U dva vođena predmeta protiv Slovačke, u vezi donetih odluka od strane kancelarije<br />
uprave, što bi odgovaralo našim sudijama za prekršaje, utvrđeno je da<br />
odluke nisu donete od strane nezavisnog organa, jer sudije u njemu bira izvršna<br />
vlast, a status državnog službenika je bez garancija protiv pritisaka i ne može<br />
predstaviti nezavistan rad ovoga organa. Ovakva praksa ukazuje da je neophodno<br />
hitno promeniti pozitivno zakonodavstvo naše zemlje, u situaciji kada sudije za<br />
prekršaje donose odluke kojima izriču zatvorske kazne, a koje mogu biti izrečene<br />
samo od strane nezavisnog suda (u smislu člana 5. tačka 1. tačka a i člana 6. stav<br />
1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, što svakako<br />
nije „sudija za prekršaje“ koji se samo zove sudija, a prestavlja upravni organ.<br />
44<br />
Donela je Generalna skupština UN 1985. godine – nemaju obavezujuću snagu, ali razrađuju<br />
obaveze koje zemlja preuzima samim članstvom u UN.<br />
112 113
Change language