the process of security sector reform - ISAC Fund

Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
Dr. Amadeo Watkins EKONOMSKI ASPEKTI REFORME: EKONOMIJA BEZBEDNOSTI
tem, uključujući i kadrovski, trebao bi da bude fleksibilan, tj. da bude takav da
zadovoljava sadašnje stanje privrede i prioriteta države i društva (usklađen onome
što je društvo spremno u njega da uloži) i da po potrebi čini jezgro većem vojnom
angažovanju.
Tabela 1 pokazuje, da je do najvećeg smanjena došlo u kadrovima stacioniranim
u drugim državama (51%) sa vazduhoplovstvom i mornaricom na drugom i trećem
mestu (40% i 32 %). Činjenica da je kopnena vojska smanjena samo za
28% prikazuje razliku u troškovima sistema NVO. U periodu od 1998. do 2000.
godine, vojni kadrovi su smanjeni za oko 35 procenata. Takođe se vidi razlika
između procenata pada rezervi i regularne vojske, što pokazuje da je regularna
vojska sposobnija zaštiti svoje interese nego rezervni sastav prilikom pritisaka na
smanjenja vojnih budžeta.
Godina
Broj Pripadnika OS Velike Britanije
(000)
KoV RV RM Ukupno Druge
države
Civili
(000)
Ukupan
broj
kadrova
Regularna
Rezerva
Dobro
- voljna
1990 152.8 89.7 63.2 305.7 87.6 141.4 447.1 250.8 90.6
2000 110.1 54.7 42.8 207.6 42.7 100.3 307.9 241.3 50.7
Graf 1. – Odnos plata i broja kadrova 54
Uvođenje profesionalizacije je skup proces. Glavni razlog tome je da profesionalni
vojnici zahtevaju veću platu, konkurentnu ili veću od one koju mogu naći
u civilnom sektoru. Analize troškova same obuke profesionalnih vojnika u odnosu
na vojnike na odsluženju vojnog roka, iako prvobitno skuplje, dugoročno gledano
se izjednače zahvaljujući boljoj efikasnosti korišćenja modernih sistema NVO i
drugim prednostima koje nudi profesionalni vojni kadar. Graf 1 jasno pokazuje
ekonomsku suprotnost potražnje vojnih kadrova i ponude profesionalnog kadra,
gde linija Nc prikazuje konstantnu ponudu vojnika na odsluženju vojnog roka
(OVR). Tačka C prikazuje da je potražnja velika ako su plate niske, međutim ako
se želi dobiti isti broj profesionalnih vojnika, plata treba da poraste na tačku B. Na
principu tržišta (ponuda i potražnja) tačka A prikazuje optimum broj profesionalnih
vojnika koji se može nabaviti pod tim uslovima.
Konstantni pritisci na smanjenje vojnih izdataka diktiraju kontinuirano smanjenje
profesionalnog kadra. Tabela 1 prikazuje slučaj Velike Britanije u periodu
od 1990. – 2000. godine. Od uvođenja profesionalne vojske, broj vojnika je u konstantnom
opadanju, sa nekih 418,000 1963 godine na oko 208,000 2000 godine.
54
Keith Hartley and Todd Sandler, The Economics of Defense, CUP 1995.
Tabela 1 – Broj kadrova Ministarstva odbrane Velike Britanije 55
Kao što je spomenuto, ukidanje vojnog roka uzrokuje porast vojnih troškova
uvođenjem profesionalnih kadrova. Takođe, ekonomska logika predviđa da
će skupi ulazni parametri biti zamenjeni jeftinijim ulaznim parametrima. Na
osnovu ove dve konstatacije uvođenje profesionalne vojske nalaže substituciju
između sistema NVO i kadrova, isto kao između profesionalnih vojnika i
civila. Graf 2 prikazuje ovu teoriju. Sa vojnicima na odsluženju vojnog roka,
najbolja kombinacija u smislu cost-eficiency, a koja daje vojnu efikasnost VE,
je prikazana sa X. Međutim, uvođenje profesionalizacije podiže kadrovske
troškove i menja nagib linije sa AB na AC. Da bi se zadržala ista efikasnost kao
pre, zahteva se pomak ka poziciji Y, sa substitucijom kadrova za tehniku. Isti
princip substitucije se može primeniti između upotrebe vojnih i civilnih kadrova.
Kako su profesionalni vojni kadrovi skupi i ograničeni, upotrebom civila tako
gde vojnici nisu potrebni bi rešilo ne samo kadrovski problem, već bi učinilo
sistem fleksibilnijim, konkurentnijim i time finansijski povoljnijim. Primer je
upotreba civilnih kompanija za transport vojnika i NVO, remont sistema NVO
ili pružanju medicinskih usluga itd.
55
Ministarstvo odbrane Velike Britanije 2001
128 129