the process of security sector reform - ISAC Fund

prof. dr Bogoljub Milosavljević PRILOG DEFINISANJU DUGOROČNIH CILJEVA REFORME POLICIJE U SRBIJI
prof. dr Bogoljub Milosavljević PRILOG DEFINISANJU DUGOROČNIH CILJEVA REFORME POLICIJE U SRBIJI
agresivne i interventne policije zameni modelom kontaktnog policiranja. U
tom novom modelu se priznaje i prihvata uloga lokalne zajednice u definisanju
i rešavanju bezbednosnih problema, ali i njena uloga u upravljanju policijom i
obezbeđenju policijske službe. „Policija u zajednici“ planski razvija dvosmerno
aktivne odnose sa građanima, svoju akciju temelji na lokalnim problemima i
očekivanjima građana od uloge policije (problem-oriented policing), teritorijalno
se decentralizuje i orijentiše na patrolnu delatnost (manje policijske stanice,
policijski rejoni, seoski policajci, pešačka patrola), stavlja težište na preventivnu
delatnost i otklanjanje uzroka kriminalu, maksimalno ograničava primenu sile i
zamenjuje je akcijom ubeđivanja i partnerstva itd. 70
Kao što se može videti, ideje „policije u zajednici“ su upravo idealne da doprinesu
decentralizaciji naše policije i nekim drugim neophodnim promenama
u metodu njenog rada. One, naravno, nisu panacea (lek za sve bolesti) i nisu
primenljive za neke od policijskih zadataka, kakvi su borba protiv organizovanog
kriminala i terorizma ili neki drugi zadaci koji prevazilaze okvire užih zajednica.
Takođe, smatra se da koncept „policije u zajednici“ može biti uzet za osnovu
funkcionisanja policije u užim zajednicama i regijama koje su opterećene
međuetničkim tenzijama i nepoverenjem, pod uslovom da sastav policije postane
multietnički, kako bi uopšte došlo do pozitivno usmerenih interakcija i
uspostavljanja poverenja između policije i pripadnika različitih etničkih grupa.
Ideja je da se odgovornost za održavanje reda sa policijskih snaga koje su ranije
pripadale većinskoj etničkoj grupi prenese na policiju koju čine pripadnici svih
etničkih grupa, kako se policija ne bi doživljavala kao snaga „druge strane“. Na
tim osnovama kreirani su modeli multietničke policije u jednom broju zemalja,
odnosno regija, kao što je to slučaj sa španskom Baskijom i Severnom Irskom.
Isti je pristup primenjen i kod nas u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo.
U okviru mera decentralizacije važno je obezbediti i da organi opštine, grada
i autonomne pokrajine dobiju zakonski utemeljeno pravo uticaja na vršenje policijske
funkcije. Oni bi trebalo da daju mišljenje u postupku postavljenja šefova
policije na svojim područjima, kao i da razmatraju izveštaje o radu policije i da
imaju pravo da policiji daju svoje predloge za unapređenje stanja bezbednosti.
70
O „policiji u zajednici” postoji obimna literatura. Standardan uvid pružaju sledeći radovi:
Goldstein, H., Problem-Oriented Policing, New York: McGrow Hill, 1990; Trojanowitz, R.
C., and Bucqueroux, B., Community Policing: A Contemporary Perspective, Cincinnati, OH:
Anderson Publishing, 1990.
U nekim opštinama već postoje komisije za bezbednost lokalne zajednice, koje
bi trebalo da postanu stalni oblici saradnje između organa lokalne zajednice,
policije i svih drugih subjekata bezbednosti unutar tih zajednica.
Kao još jednu od mogućih mera trebalo bi podržati ideju o stvaranju komunalne
policije, koja bi bila u ulozi dopunske ili pomoćne snage redovnoj (državnoj)
policiji i starala se o sprovođenju opštinskih, odnosno gradskih propisa o redu.
Osnivanje i ovlašćenja komunalne policije, kao i njen odnos prema državnoj
policiji, trebalo bi urediti zakonom, kako bi se izbegla mogućnost da se ona izvrgne
u neku vrstu nedovoljno kontrolisane sile koja ne služi interesima bezbednosti
građana u lokalnim zajednicama. Inače, takvi oblici policije postoje u nizu
zemalja (Francuska i Italija, na primer) i doprinose boljem stanju bezbednosti, uz
istovremeno smanjenje angažovanja državne policije.
Konačno, ovde dolazi i pitanje o mogućnostima dalje privatizacije dela
policijske funkcije, odnosno o podsticanju razvoja našeg privatnog sektora bezbednosti,
koji i sada postoji u rudimentarnom obliku i deluje bez dovoljno jasnih
zakonskih okvira. Mada se tu u osnovi radi o delimičnoj demonopolizaciji
države u ovoj oblasti, i ta je mera od uticaja na opšti izgled policijskog sistema,
odnosno na njegov više ili manje centralizovan oblik. Inače, privatizacija
policijske funkcije je naročito zastupljena u zemljama sa razvijenom tržišnom
ekonomijom i demokratijom, gde se široko brani stav da je privatni sektor efikasniji
u obezbeđivanju određenih službi od vlade, kao i da vlada nije u stanju
da pruži efektivniji odgovor na bezbednosne izazove od privatnog sektora. Nije
redak slučaj da je privatni sektor bezbednosti u takvim zemljama i veći od javnog
sektora, kao i da se vlade pojavljuju u ulozi poslodavca privatne policije (navodi
se da je u SAD najveći poslodavac privatne policije upravo federalna vlada te
zemlje). 71 Razvoj privatnog sektora bezbednosti u tranzicionim zemljama ipak
ima prilično drugačiju konotaciju i zahteva jedan odmereniji pristup, kako se ne bi
dogodilo da taj sektor postane novi problem za bezbednost građana i zajednice.
DEMILITARIZACIJA POLICIJE
Zahtev za demilitarizaciju svodi se prvenstveno na uklanjanje određenih
obeležja koja našoj policiji daju izgled vojne organizacije, a pod tim se obe-
71
Bayley, D. H., and Shearing, C. D., op. cit., p. 10.
150 151