the process of security sector reform - ISAC Fund

Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Saša Janković PARLAMENTARNA KONTROLA SEKTORA BEZBEDNOSTI
3. Tržišna ekonomija sposobna da se nosi sa konkurencijom.
4. Dobrosusedski odnosi, uključujući i konstruktivan napor da se reše manjinska
pitanja.
5. Demokratska kontrola oružanih snaga, uključujući i parlamentarni nadzor
bezbednosne politike, transparentnost budžeta i odgovornost za njegovo
sprovođenje.
Poznati radovi Marka Karnovala 23 (Marco Carnovale) iz NATO Odelenja za
političke poslove i Džefri Sajmona (Jeffrey Simon) 24 sa Nacionalnog univerziteta
odbrane iz Vašingtona, poslužili su direktoru za istraživanja Centra za evropske
studije bezbednosti Dejvidu Grinvudu (David Greenwood) da sačini tzv. „Karnoval-Sajmonov
tes“ na osnovu koga se procenjuje kvalitet demokratske kontrole
nad oružanim snagama u zemljama koje su kandidati za članstvo u NATO paktu.
Osnovni kriterijumi koji se testom utvrđuju su:
1. Jasna podela nadležnosti između šefa države, šefa vlade i odgovarajućih
ministara u odnosu na sektor bezbednosti, zasnovana na ustavu ili
zakonu.
2. Postojanje nadzora od strane vlade odnosno izvršne vlasti nad generalštabom
i komandnim kadrom preko ministarstva odbrane, pri čemu
ministarstvo treba da donosi odluke o veličini, obliku, opremljenosti i
angažovanju oružanih snaga.
3. Parlamentarni nadzor nad institucijama odbrane - prvenstveno ali
ne i isključivo sproveden kroz „snagu novčanika“, koji: a) ide dalje od
formalnog odobravanja predloga izvršne vlasti; b) uključuje, kroz odgovarajuće
odbore, glavne opozicione partije i c) oslanja se na obrazovano
skupštinsko osoblje i spoljne eksperte.
4. Opšte shvatanje o značaju demokratske civilne kontrole nad oružanim
snagama, pri čemu je: a) vojni kadar jasno odgovoran civilnim
funkcionerima i b) civilni funkcioneri su jasno odgovorni izabranim
predstavnicima društva.
23
Marco Carnovale, “NATO Partners and Allies: Civil-Military Relations and Democratic Control
of the Armed Forces”, NATO Review, No 2, March 1997, pp32-35;
24
Jeffrey Simon, “Roadmap to NATO Accession: Preparing for Membership”, Institute for National
Strategic Studies (INSS) Special Report, October 2001, p1.
Hadson institut iz Indijanopolisa (SAD) 25 sponzorisao je studiju koja dalje
razgrađuje postavke Karnoval-Sajmonovog testa i daje „ček listu“ od šest tačaka
kojima se demonstrira dostignuti nivo demokratskih civilno-vojnih odnosa. U
toj listi, pitanje demokratske civilne kontrole zauzima još istaknutije mesto 26 :
MEĐUNARODNA NAČELA
Iako se bezbednost i odbrana smatraju najdelikatnijim pitanjima nacionalne
suverenosti, postoje određena načela koja se smatraju regionalnim standardima
za uređenje demokratskih civilno-vojnih odnosa. Veliki doprinos u definisanju
tih načela dao je OEBS-ov Kodeks ponašanja o političko-vojnim aspektima
bezbednosti. 27
Ta načela su 28 :
• Država ima legitiman monopol sile; bezbednosne službe su odgovorne
legitimnim demokratskim vlastima
• Parlament je suveren i izvršnu vlast drži odgovornom za razvoj, primenu
i menjanje bezbednosne i odbrambene politike
• Parlament ima jedinstvenu ustavnu ulogu u odobravanju i nadgledanju
odbrambenih i bezbednosnih troškova
• Parlament ima ključnu ulogu u proglašenju i ukidanju vanrednog ili
ratnog stanja
• Načela „good governance“ (dobrog upravljanja) i vladavina prava važe
za bezbednosni sektor kao i za druge organe vlasti
• Pripadnici sektora bezbednosti su pojedinačno odgovorni pred sudovima
za kršenja domaćih i međunarodnih zakona
• Institucije sektora bezbednosti su politički neutralne.
25
www.hudson.org
26
Vidi: Civil-Military Relations in Post Cold War Europe, Conflict Studies Research Centre,
ISBN 1-903584-55-8, 2001 (http://da.mod.uk/CSRC/Home/Central_and_Eastern_Europe/G102 /
G102.chap1)
27
www.osce.org
28
Vidi: Parlamentarni nadzor bezbednosnog sektora - Priručnik za poslanike br. 5 - 2003,
Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (GCDCAF).
96 97