Programska knjižica - Hrvatsko filozofsko društvo

fiziku«. Cilj ovog rada je da pokaže kakav je to »ključ« i kako se on može
primeniti u savremenoj nauci.
Struktura fluida: Veliki problem savremene fizike je što ne može pouzdano
da opiše strukturu fluida (tj. tečnosti i realnih gasova), u kojima se događaju
mnogi fizički, hemijski i drugi procesi. Po Boškoviću, međudejstvo čestica u
fluidima može se opisati krivom »sila-rastojanje« koja ima dve granice kohezije
i jednu granicu nekohezije. Neke čestice su na razmaku koji odgovara
bližoj, a neke daljoj granici. Znači, fluidi su smeše od dve faze, različite gustine,
od kojih svaka srazmerno svojoj količini doprinosi ukupnim svojstvima
fluida. Ali, kakve su te faze i koliko ih ima? Mi smo za 143 supstance pokazali
da granice kohezije i nekohezije odgovaraju nekim poznatim karakterističnim
stanjima materije, od idealnog gasa pa do čvrstog stanja na apsolutnoj nuli
temperature. Opisali smo strukturu fluida u tim stanjima i našli matematički
izraz za izračunavanje gustine i udela pojedinih faza u fluidima. Zatim smo
ovo primenili za rešavanje narednih problema.
Polimerizacija etilena: 1933. g. je otkriveno da se gasoviti etilen može
polimerizovati tek ako se komprimuje iznad 1000 bara. Tako se proizvodi polietilen,
veoma korisna plastična masa. Zašto je neophodan toliko visok pritisak?
Pretpostavilo se da su tad molekuli etilena pravilno složeni (spakovani).
Ali kako? Uprkos veoma obimnih istraživanja, nisu nađeni odgovori na gornja
pitanja. Mi smo ih našli krajem 1970-tih na osnovu Boškovićevih granica kohezije
i nekohezije.
Topljenje polietilena: Znajući način slaganja molekula komprimovanog
gasovitog etilena, predskazali smo uticaj pritiska na temperaturu topljenja polietilena,
primenjujući Boškovićev zakona kontinuiteta (1754.).
Polimerizacija metilmetakrilata: Na osnovu Boškovićeve Teorije i navedenog
matematičkog izraza, rastumačili smo sastav i strukturu tečnog metilmetakrilata,
teorijski predskazali i opitima potvrdili tok njegove polimerizacije.
Gustine planeta: Po Boškoviću, u prirodi postoje različite sile, ali se one
menjaju po istom zakonu, koji je opisan njegovom krivom. Ako je tako, onda
se po analogiji može pretpostaviti da isti matematički izraz (iz prvog primera)
treba da važi za izračunavanje gustine fluida, kao i za izračunavanje prosečnih
gustina planeta u Sunčevom sistemu. To smo potvrdili.
Ključne reči: Ruđer Bošković, filozofija prirode, primena, struktura fluida
179