Programska knjižica - Hrvatsko filozofsko društvo

1 … est-ce que le passé, tout comme le présent, ne nous met pas face à
face à des phénomènes semblables et aux mêmes problèmes? Être un homme,
être né sans le savoir, sans l’avoir voulu, être jeté dans l’océan de l’existence.
Être obligé de nager, exister. Porter une identité. Ressister à la pression environnante,
à tous le chocs, aux actes imprévisibles et imprévus – les nôtres et
ceux d’autrui – qui si souvent dépassent nos forces. Et, au surplus, endurer sa
propre pensée sur tout ceci. En un mot, être homme.
2 … zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama
pa i istim problemima: – Biti čovjek, rođen bez svog znanja i bez svoje
volje, bačen u ocean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati
atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene
postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po mjeri naših snaga. A povrh
svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovjek.
3 … do not past and present confront us with similar phenomena and with
the same problems: to be a man, to have been born without knowing it or wanting
it, to be thrown into the ocean of existence, to be obliged to swim, to exist;
to have an identity: to resist the pressure and shocks from the outside and the
unforeseen and unforeseeable acts – one’s own and those of others – which
so often exceed one’s capacities? And what is more, to endure one’s thoughts
about all this: In a word, to be human!
SLOBODAN SADŽAKOV
Filozofski fakultet, Sveučilište u Novom Sadu, Srbija /
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, Serbia
MARXOVO NASLIJEĐE I JUGOISTOČNA EUROPA
Marxove ideje imale su izrazito veliki utjecaj na društvenu i misaonu realnost
država jugoistočne Europe, posebno u 20. stoljeću. Te ideje bile su posredovane
kako u formi oficijelnog marksizma kao ideološke osnove političkoekonomskog
poretka spomenutih država, tako i u radovima mislitelja koji su
stvarali u ovom dijelu Europe. U izlaganju ću nastojati ukazati na neke aspekte
procesa napuštanja dominantne marksističke paradigme (posebno u periodu
osamdesetih godina prošlog stoljeća), kao i na konsekvence tog napuštanja u
pogledu etabliranja drugačijih filozofskih matrica.
97