šesti broj časopisa (sic!)

Antisemitizam je samo jedan od najstarijihoblika mržnje u svetu gde mržnje imanapretek. Novi antisemitizam ponavlja svestereotipe o Jevrejima sada u ruhu nekakvoganticionizma i već izanđalih priča otajnoj svetskoj vladi, o cionističkoj svetskojzaveri i sličnim budalaštinama. Novi antisemitikažu da oni nemaju ništa protiv Jevrejaali da pravih Jevreja više i nema a oni koji setako nazivaju zapravo su naslednici Hazara,jednog lopovskog i pljačkaškog plemenakoje je u sedmom veku primio judaizam.Dokle idu takve bedastoće primer je objavljenapriča kako su Amerikanci odlučili dateritoriju današnjeg Izraela poklone Arapima,a teritoriju današnje Srbije poklone (!)Jevrejima i tu ih nasele te od Srba stvoregrađane drugog reda, neku vrstu robova.i talenta? Kako Vi dosežete taj prosede jednostavnogpripovijedanja koji je tako gusto kodiranznačenjima relevantnim na univerzalnom planuljudskog postojanja?David: Isak Baševis Singer je na genijalan načinspojio istoriju poljskog jevrejstva, hasidski folklori sopstvenu biografiju. Singer je samo jedan odnajboljih izdanaka književnosti pisane na jidišu,jeziku srednjeevropskih Jevreja. Jidiš je neobičanjezik, mešavina hebrejskog, nemačkog i slovenskihjezika. Ta književnost bogata temama, posebnomvrstom humora i misticizmom kabale koji ječinio osnovu hasidskih verovanja nije bila mnogopoznata dok je nije proslavio Singer. On u svompripovedanju poseduje sve glavne karakteristikejidiš književnosti: prividnu jednostavnost pripovedanjasa mnoštvom bizarnih, čudesnih likova i elementimafantastike. Ako sam nešto učio od jidišknjiževnosti koju veoma volim i cenim, to je zapravota jednostavnost pripovedanja, umrežavanjepriče, gde se jedna priča prekida da bi se nastaviladruga, treća, pa se onda vraćamo prvoj. Uticaj jidišknjiževnosti vidljiv je u delima Kafke, Kanetija, utom srednjevropskom krugu između dva svetskarata, a iz Evrope proširio se i na Ameriku, da spomenemsamo najpoznatije: Malamuda, Doktorova,Filipa Rota, Sola Beloua...Sic!: Da li imate uvid u suvremena literarna kretanjau postjugoslovenskim okvirima? Imate limožda Vi u današnjoj konstelaciji odgovor napitanje – koji bi to modus bio važan u uobličenjusveopšte istorije raspada u ratnim i postratnimpostjugoslovenskim okvirima? Da li današnjojliteraturi nešto nedostaje: šta je s angažovanošćuliterature, inovativnošću prosedea, oneobičenostitematike? Šta je danas s poetičkim duhom koji jeinauguriran u Vašim i djelima srodnih pisaca?David: Pratim eks-jugoslovenske književnosti kolikomogu. Mislim da sam prilično dobro obavešten.Sa prijateljima razmenjujem knjige. A i sve je višepisaca koji objavljuju i van matičnih država. MirkoKovač, Jergović, Bazdulj, Andrej Nikolaidis, BekimSejranović, Albahari, Vlada Arsenijević, Dežulović,Lucić, Baretić... Udružuju se i izdavači. Toga dakleima iako još uvek nedovoljno. Ima odličnih pisacai odličnih knjiga. Ali, ipak, ukupno gledajući, osećase da se tek traga za uobličavanjem, kako kažete,„sveopšte istorije raspada“, zapravo za nekimnovim modelom izražavanja. Postavlja se pitanjekako pomiriti želju za istinskim, punim angažmanomsa žanrovskim matricama, sa „poetičkimduhom“. U svetu više nema spisateljskih veličinakakvih je bilo u devetnaestom i dvadesetomveku, moralnih arbitara i književnih genija. A ovde,na ovom našem kulturnom prostoru koji je doživeostrašniji potres od svake prirodne katastrofe,tle se još nije smirilo, još su jake loše strasti, jošse oseća nemoć pisane reči, osećaju se posledice„izdaje intelektualaca“. U mnogome, postali smoobezoružani svedoci „nemoći očiglednog“, još suobrisi „stvari koje dolaze“ mutni i magloviti. Neštose suštinski menja, možemo tek slutiti da književnostsa novim tehnologijama više neće biti onošto je bila. Istorija se nekako ubrzala ali sumnje ustvarni progres su sve češće i opravdanije. Gde jetu mesto književnosti i umetnosti uopšte? Teškoda u ovome času iko na to može pouzdano odgovoriti.Što se mene tiče, sa godinama, sve se češćei nostalgičnije, sa pravom čitalačkom radošću, vraćamklasicima, velikim i značajnim knjigama i piscimasvoje mladosti.(sic!)27