šesti broj časopisa (sic!)

(sic!)Estetsic!aSaša ĆirićOpereta za malo sujete i šaku kunaZapis o dodjeli Nagrade Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjiguJedna stolica je poletela, jedan pas i jedan ranac prinudno su deložirani, jedan pisac glasno je negodovaoi udaljio se sa skupa, jednog pisca je jako zabolela glava, jedan pisac po povratku svojoj kući zgađeno jepovraćao, jedna nagrada svečano je dodeljena po 10. put i jedan pisac se vratio kući – na tron. Eto rezimeasa pozornice na otvorenom; mesto radnje: Klovićevi dvori, vreme radnje: polovina prošle nedelje,sadržaj radnje: dodela Nagrade Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu. Akteri su poznati i uslikani zaarhivu, voda u čaši je malo penila, Jutarnji list je počistio ono malo uzrujane prašine i scena se vratilauobičajenoj kolotečini javne pristojnosti i kuloarskog radikalizma.Pohvala neprincipijelnostiNajznačajnija hrvatska književna nagrada, Nagrada Jutarnjeg lista, sadrži dve hvalevredne osobine: zanagradu se nadmeću sve knjiga objavljene u Hrvatskoj tokom jedne godine bez obzira na mesto življenjaautora ili na njegovu/njenu etničku pripadnost; dok su u žiriju može naći kritičar koji ne živi uHrvatskoj ili ne piše u kontinuitetu za hrvatske medije. Tako se ove godine u najužem izboru našaoroman Selvedina Avdića iz Zenice, objavljen istovremeno u Zagrebu i Beogradu, dok je član žirija postaoknjiževni kritičar beogradskog „Vremena“ Teofil Pančić. To nije slučaj sa NIN-ovom nagradom, najznačajnijomsrpskom književnom nagradom, čiji žiri sasvim arbitrarno određuje koji pisac piše na srpskomjeziku. Tako su se u konkurenciji tokom godina mogli naći Simo Mraović, Rajko Vasić, Žarko Komanin(hrvatska, bosanska, crnogorska ijekavica) ali ne i Mirko Kovač, Dubravka Ugrešić ili Nenad Veličković(isto to samo sa sumnjivim etničkim ili političkim predznakom). Dakle, dok se u Beogradu preko književnihnagrada bilduje jezički patriotizam, Jutarnji list glača prijateljstvo između kritičara i pisaca, laureatai članova žirija.„Članovi žirija prekršili su pravila koje su sami donijeli... Nakon toga, doista me više ne zanima što radita grupa građana i uopće me se ne tiče što će dalje biti s Nagradom Jutarnjeg lista“, grmeo je pre dvegodine u Osijeku Miljenko Jergović kada su se članovi žirija mimo njegove dozvole bavili njegovim romanomRuta Tannenbaum, ostavivši ga u polutmini podnožja nagrade. Očito bejahu to sasvim drski žiriratorikoji s pravom nisu zaslužili piščevo poverenje. Izborni turnus kasnije, dolazi do hokejaških izmenana klupi žirija Jutarnjeg lista i piscu, budućem laureatu, pada kamen sa srca i on sklanja trogodišnjuzabranu. Primajući nagradu, razrešiće enigmu: „Moja odluka nije bila principijelna, ali koristio sam svojeslobodno pravo da budem ovdje i ondje - što preporučujem svima“, poimence ističući ljude koji su muvratili veru u nepristrasnost prosuđivanja.Novinar Jutarnjeg koji riše profil dvostrukog laureata zna da su ljuveno apostrofirani Žmegač, Pančić iPofuk „ljudi koji knjige stvarno čitaju“, za razliku od njihovih prethodnika koji su od stranica dobijenihprimeraka verovatno pravili molerske kape ili Ajfelovu kulu umesto lego kockica. Zapravo, ne bira žiriautora već autor žiri: „izuzimam se iz konkurencija za nagrade kad god procijenim, ispravno ili pogrešno,da u žiriju prevlađuju oni kojima je važan nečiji socijalni kontekst“ i Jergoviću zaista treba čestitati naanticipativnoj pronicljivosti.Nije Jergović prvi ni jedini primer pisca koji je bio u zavadi sa književnim žirijem i čiji je kopernikanskiobrt usledio onda kada se žiri prizvao pameti i nagradio ga. Svetislav Basara je dugo godina bacao kletvena NIN-ov žiri kao na boljševičku ujdurmu, da bi, kada je došlo vreme za to, mirno stao pred kamerei foto aparate i upisao se u legendu. A ne mora biti ni prvi kolumnista Jutarnjeg lista za koga zli jezicikažu da vedri i oblači kulturnom rubrikom, da ispravlja i dopisuje naslove ili bira teme i sagovornike, kojislasno dvostranično promoviše ili još strasnije prećutkuje ako mu se ko zameri, koji će bez zebnje zbognepotizma primiti nagradu svog matičnog lista. Da li je i sam imao uticaja na izbor novih članova žirija,čitalaca od respekta i poverenja i iskrenih prijatelja ili ne, to ne znamo. Socijalni kontekst je zanemaren,budućnost nagrade matičnog lista ponovo je postala primarna briga pisca i kolumniste. Ovenčan79