šesti broj časopisa (sic!)

prinese na insana pa iščera boljku iza te, pa veli Hadžija Fišek, ako mi se od inergije ne razgali, e onda jeto već halali-Huso-meteri. Pa ti je moj dobri Hadžija Fišek nadigo Juku da nas sabah-zorom u Sarajvuvozi, a poće iz Jasne Poljane svijeta kolko bude moglo na traktor. Velim ja, ondar kad si ti to tako urediohadžija haram je da se ne iđe. Kako se zdogovorili, tako i uradismo. Na sabahu se skupismo na gumnuprid Mjesnom Zajednicom, natrpasmo kolko god je više moglo, i put-putuje-Latifaga. Išli smo svi vakoodreda: najprvo ja Hadžija Roćko (tužan, prostrli mi šiljte na prikolicu jerbo na noge ne merem, što rečejedne prilike Hadžija Tenečka, on ti je vojsku u Rijeci služio, hasta tuto-kompleto), ondar Hadžija Fišek(išijas, hodža puta), ondar Hadžija Kulak (da ko neuzubila ružno ne pomisli, ne mere nakvom gazija ništabit, već je on s nama kreno ko straža), ondar Hadžija Pipica (sumnjam da je on kreno zbog kakve boljke,već se munafik načinio hasta sam da mu guzica vidi puta), ondar Edo Međedović (njemu nije ništa, većje kreno da nas uveseljava i da opjeva izlječenje), ondar Hadžija Avdulašće (ne valja ni kazivat kakve svebolesti njega spopadaju, da ne daj Bože na kog ne pređe, već otjerat sa sebe, pu-pu-pu, ešhedu...), ondarMuriz (ponio ručak), ondar Mušan Selimov (brate, ima ružan običaj, dojde insanu pa sam nešta ispituje,eto smo ga poveli da vidimo može l se šta potom pitanju), ondar Elko Đigal (spava, kad bi se bar on spavanjakutarso bilo bi mi ko da sam i ja ozdravio), ondar Mehmed Smriko Streljani najzadnji (njemušt,brate dragi insan ga ne bi razumio šta trsi ni da je muštulugđija). U putu nam Edo Međedović otpjeva svenaše: Alija opet zadobi preprošenu djevojku; Kuda ćemo, na koju li stranu; Ropstvo Ganić Ejup bega; Kulugradi Fahro kapetane; Pjesma od Šestokrilovića; U lijepoj šeher Banja Luci; Kad kauri Skadar porobiše;Rod rodila zelena jabuka; a bogam i dvi za dert po kontu Hadžije Kulaka: Ja svu noć ležah, ne zaspah iSinoć paša pašinicu kara. Kako dovrši, i mi stigosmo, u dobar čas.E kad smo došli, imali smo šta i viđat. Skupilo se svakakva svijeta, svakakav goljo, gurbet, đuturum, nejač,sjerotinja, al bogami, ima i gospode, i emrara, i ajana do ajana, a bogami i kapetana. Kad ugledaše kakvikvalitet iđe s naše strane, kakva sila iz Jasne Polje, odma ti nas propuščaše da prođemo. Tako ti meneovi moji iznesoše na šiljtetu pri hećima. Odma vidim fin čojk, ne umije naški, al da je Turčin, vala jest, redmu je pružit ruku. A on ti, moj dragi, kako mi privati ruku, ni pet-ni šest, već namah u me pušča inergiju.Ja što me merak obuze, dragi Allahu, ne umijem kazat, ama tolki merak ne pamtim kad me zadnji putobendžija. Odma ti ja poskočim ko da ću poigrat, al kontam šta će svijet reć, pa prođem dalje. Kad se svitako izredaše i iselamiše s hećimom, okružismo oko njega, jerbo će on sad započet sejansu. Sejansa seradi tako da mi stanom u okrug oko hećima. Ondar ti on nas krož ruke ponišani pa na nas pušča inergijudok nam bolest ne iščera. Kad se bolesti iščeraju hećim prouči dovu, jerbo se inergija mora primit dase bolest ne povrati, pa se onda zalije hair-vodicom. Ja miline i slasti, da vi sam znate. I sve bi bilo vantakoda nam se nakav bilmez u ćejf ne posra. Došla nakva ugursuzčina, džini u njeg unišli, pa ga dovelonašem dobrom hećimu ne bi l ga on kutarso belaja. Al valjda u ugursuza unišo džin-komunist, kazivoje meni Hadžija Kazafer efendija, alahmurahmetelje, još za svog vakta, da ima džina svakakva soja pai komunista, sam sa ja bogami zaboravio kako š otijem treba, al nije to sad ni važno, i jah moj dragi, uugursuza unišo džin-komunist, i oti džin komunisti napade na našeg dobroh hećima Turčina, kad je nanjeg ponišao. Fala Allahu da je s nama pošo i Hadžija Kulak, jerbo, bogami, da njega ne bi ko zna šta bibilo s našeg dobrog hećima-hafiza. Već, sreća, prileti Hadžija Kulak, prifati onu ugursuzčinu, te ga izdevetai isputri tako silno da mu više nikad neće nampast da zalazi đi ne treba. Eh, kad smo se i ugursuzakutarsali, i mi zgotovismo sejansu, uzesmo hair-vodicu, pa na Jukin traktor, valja da se iđe, dug je put,omrknućemo, a Juka na traktoru svjetla nejma. Hej, ja što se ispjevasmo, i izmeračismo, i izveselismo.Kad dojdo kući, odma ti se prifatim da našem dobrom hećimu napišem zafalu. Red je brate da se vassvijet upozna s kvaltetom našeg dobrog hećima, i da mu se dadne plaketa i orden. Zato ja ovdje ističemda su mu zafalni: najprvo ja Hadžija Roćko, ondar svi odreda, hadžija Fišek, Hadžija Kulak, Hadžija Pipica(more bit da on i nije, vazda taj nešto palamudi), Edo Međedović, Hadžija Avdulašće, Muriz, Mušan Selimov,Elko Đigal, Mehmed Smriko Streljani najzadnji, i cijela Jasna Poljana. Hotjo bi istaknit da nam jesvima zabremedet što je naš dobri hećim došo baš nas musafirit, zaželit mu od Allaha kuveta i sabura,i da ga opet uputi na naš toprag.S iskrenim nijetom, Hadžija RoćkoA što se tiče naših alima i učenjaka, i za njih bi imo dvije-tri. Bolje bi hin bilo da manje gledaju komeguzicu paze, već da se prifate onog za šta hin plaćamo i zašta smo hin školovali. Dojadilo mi brate višeda se svakakav tokmak i budaletina kvarta đe mu mjesta nejma i da on razviđa i baždari i odlučuje. Znase brate đe ti je mjesto, poklopi se, radi svoje, šuti, a nemoj brate mili karabast i baljezgat, i šta treba išta ne treba. A bogami, ovi naši, oni od svega znaju sam nešta trmosit, vala je čudo da nas dosad svenisu iz dina iščerali. Još jednom ću ponovit, šta Bog zna, ne mora i narod.64(sic!)