šesti broj časopisa (sic!)

!infospjevMrtvozornički (specijalno guslanje)Često kosti za kostima sanjamNi zorice, ni bijela danka,često kosti za kostima sanjam.Čije li su, kakva li junaka?To su kosti Husejn-kapetana,od Gradačca lijepoga grada,one hoće Bosni kamenitoj,a pod Bijelu gradačku kulu.Pa ja pišem knjigu ministarstvu:„Brže da se Huso kapetane,sa kostima svojijem prinese,pod Bijelu kulu gradačačku,u mezarje velike ordije.“Kad ministri zaprimili knjigu,sa budžeta zaiskaše zlata,pa spremaju trideset delija,na delije pokovali perje,metnuše im srmu i kadifu,pak pođoše sve nazli delije,od lijepe Bosne kamenite,donit kosti Husejn kapetana.Kad to dozna Vule i Okica,iz gore su izveli hajduke,pa u rano jutro uraniše,na široku džadu nastupiše,i nišanom pokriše delije.Kad je bilo na popasak sunce,dok evo ti trideset delija,nose kosti Husejn kapetana.Kad njih viđe Vule i Okica,dva uskoka puške prifatiše.Dočeka ih Vule i Okica,te pogibe petnaest junaka.Dok grom puče i iz neba munja,dofaća se srmali kubure,dok grom puče, iz oblaka munja,nije munja, već mala kubura,već kubura junaka delije,na uskoka i crna hajduka,na prsi mu zrno iznijela.Zapucaše puške na katunu,a pobježe Vule i Okica,tude više niko ne pogibe,ne pogibe nit dopade rana.Ponesoše kosti kapetana,snesoše ih na banju gromilu,pa poniješe bijelome Gradačcu,dadoše ih mezarju pod kulom.Smirio se Husejn kapetane,te mi na san ne izlazi više,a na kuli klikću sokolići:„Dok je bio, baš je silan bio,Kad poginu, alah rahmetile.“Edo Međedović(okolina Sarajeva, početak 21. vijeka)Prikupila i pribilježila redakcija (sic!)-a.4(sic!)