Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

anarbljи one vrste kоји је monopolisticki i ·drzavni kapitalizam · .vec likvidirao и kapitalistickim zemljama.Тime bismo zapravo mogli svrsiti s pristalicama prosjecne'profitne stope. Ako se bиdemo ipak jos bavili njihovom »koncepcijom«na nekim mjestima, cinit cemo to jedino zato daiskoristimo priliku za teorijsko objasnjavanje nekih principijelnovaZnih pojedinosti novoga privrednog sistema.2. Vlasnicka pravaШ socijalisticko-demokratska pravaupravljanjaDrиStvenim planovima odredivane stope akumulacije i fondova- kako prosjecne tako i one za pojedina privredna podrucja,grane i pogone - znace и svojoj su5tini dтиStveni akt(iako ga јо8 иvijek provode predstavnicki organi dтzavne vlasti)raspodjele nacionalnog dohotka na njegova dva osnovnadijela, na potrosni fond trudbenika, s jedne, i na akumulacijиi drиStvene fondove, s druge strane.Metoda provodenja tog akta jest socijalisticko-demokratska.Ona pretpostavlja slobodnи diskиsijи о svim stopama akиmulacijei fondova и radnickim savjetima, sindikalnim i zadruZnimorganizacijama, obrtnickim komorama i niZim predstavnickimorganima drzavne vlasti. Meritorno primanje stopaakumulacije i fondova provodi se и predstavnickim organimadrzavne vlasti, sa stajaliSta drиStvene cjeline i njezinih osnovnihpotreba. Predstavnicki organi obavezni sи da argumentiranorjesavajи sporna i и diskusiji iskrsla pitanja. Njihovomeritorno primanje stopa jest konacno samo и smislи obaveznogminimuma, koji је potreban cjelini drиStva. I niZi predstavnickiorgani narodne vlasti i radnicki savjeti mogu inicijativnopostavljati i ostvarivati svoje stope ako njima nenarusavajи dru5tveno obavezni minimum.Ocigledno је da socijalisticko-demokratska metoda и odredivanjeosnovne raspodjele nacionalnog dohotka proizlazi izsamog sadrZaja tog akta.168U сети se sastoji sadrZaj?Sastoji se naprosto и slijedecem: и na5im konkretnim drustvenimodnosima, usprkos postojanjи jos jakih elemenataproslosti - i privatnokapitalistickih i drZavnokapitalistickih,birokratskih - vee је probila led i postala osnovni pokretniprincip nasega daljeg druStvenog razvitka tendencija da drustvosto neposтednije odredиje i globalni viSak rada i njegovuprincipijelnи namjenи, ostavljajиci odnosno vracajиci ga (ukolikose radi о njegovu prelijevanjи) na inicijativno иpravljanjeradnim kolektivima i njihovim иdrli.Zenjima.Та se tendencija nesUm.njivo kтесе и pravcи Engelsovapredvidanja:Kapitalisticki nacin prisvajanja ... »ustupa mjesto naCinиprisvajanja proizvoda zasnovanom na samoj prirodi modernihsredstava za proizvodnjи: s jedne strane, direktno druStvenoprisvajanje proizvoda kao sredstava za odrzavanje i prosirivanjeproizvodnje, s druge strane, direktno individиalno prisvajanjeproizvoda kao sredstava za zivot i Шitak.« 1Naglasio sam kтetanje и pravcи Engelsova predvidanja jersasvinn direktnog dru5tvenog prisvajanja sredstava za odrzavanjei prosirivanje proizvOdnje jos ne moze Ьiti sve dok јеneizbjeZпo иpletanje socijalistiёke dтzave и privredи i odnoseproizvodnje, kao sto ni sasvim direktnog pr:isvajanja proizvodakao sredstava za Zivot i uZitak nema dok postoje robnonovcaniodnosi, makar regulirani drиstvenim planovima.Visak rada i njegova osnovna namjena odredиjи se, dakle,za drzavni sektor nase privrede na temeljи dтustvenog vlasniStvaosnovnih sredstava za proizvodnjи i socijalisticko-demokratskihprava neposrednih proizvodaca- а ne na temeljиprivatnovlasnickih prava. (Ovdje isticemo moment dru5tvenogvlasnistva и sиprotnosti s privatnovlasnickim pravima. Medиtim,za dalje izlaganje i dиЬlје razumijevanje sadasnjeg stиpnjanasih drиstvenih odnosa ne treba zaboraviti da se jos neradi о neposтedno drиStvenom vlasnistvu, nego о njegovudтzavnom oЬlikи и иvjetima socijalisticke demokracije i radnickogиpravljanja privrednim poduzecima.) А za zadrШnisektor to druStveno odredivanje stopa akumulacije i fondovavec danas stvara temeljne ekonomsko-drustvene иvjete za ро-1 Engels, .Ainti-Diihri.ng, Napr.ijed, Zagreb, 1946, str. 294.169