Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

1ifondove, sto bolje i svrsishodnije rade, odnosno, u.koliko stvarnoupravljaju veCim. diji:йom viSka rada (dakako ne cijelimviSkom rada, jer viSak rada jednim svojim dijelom jos uvijekpripada drZavi. i drZava njime upravlja u ime socijalistickezajednice). Veei dio viSka rada ipak ostaje pod upravom neposrednihproizvodaca i prema njemu se odreduje visinapotrosnog fonda - ako poduzece radi bolje, imat се veci potrosnifond, radi li slablje, imat се manji potrosni fond. Dakle,Ьа5 tim medusobnim djelovanjem opcedruStvenih planova uobliku opcih proporcija i inicijative odozdo postiZemo socijalistickiprincip nagradivanja prema radu.Sada bih presao na tehniku i nacin izracunavanja proporcija,odnosno na same proporcije opcedru5tvenih planova kojedonose drZavni organi. Od neoblcne је va.Znosti da se to shvati,jer to nije samo stvar Narodne skupstine, а jos manje stvarraznih planskih aparata koji се vrsiti izracunavanje, vec је toisto tako, kao i vlastito upravljanje, stvar neposrednih proizvodacai njihovih viSih privrednih udruZenja, а i stvar radnickihsindikata. Predvideno је da zakonski projekti, prije negosto ih usvoje narodne skupstine, budu dani na javnu diskusijupoduzecima, sindikatima i radnickim savjetima, viSim privrednimudru.Zenjima itd. Prema tome, te kategorije koje se odredujuopcedrustvenim planom i koje nisu sasvim jednostavnezahtijevaju od radnickih savjeta izvjesno ekonomsko znanjeda Ьi ih mogli dobro objasniti. U tom objasnjavanju trebamnogo da pomognu i sindikati jer, ne budu 1i te kategorijedobro objasnjene, pojedinci nece znati о cemu diskutiraju, аako ne znaju sto su to орсе proporcije, onda ne mogu ni znatijesu 1i rezultati koji se doblvaju zadovoljavajuci ili ne.Prva орса proporcija koja се Ьiti odredena jest minimalnistupanj koriStenja kapaciteta. Na primjer, ako је kapacitettekstilne industrije 100, а izracunamo da се materijalna bilancaiznositi 90 °/о, onda se stupanj koriStenja kapaciteta odredujesa 90%. Kapaciteti се se u raznim granama razliCito odredivati,i to је konkretno, strucno pitanje. Radi se samo оprincipu da se osigura materijalni balans za odredeno koristenjekapaciteta, а poduzeca mogu ici i iznad planiranog stupnjakoriStenja kapaciteta ako sama osiguraju materijalni balansza to. Opcedrustveni plan FNRJ temelji se na minimalnom'1Ј.planski odredenom koriStenju kapaciteta, а planovi narodnihrepublika treba da idu za tim da predvidaju veci stupanjkoriStenja·kapaciteta. Мinimalni stupanj koriStenja kapacitetapredviden planom mora Ьiti izvrsen jer је pokriven materijalnimbalansom. Ona poduzeca koja ne izvrsavaju plan znacirade slabo. Za razliku od dosada5njeg stanja kad smo imalisamo jedan vrlo nategnuti planski krug i ako Ьi se on negdjeprekinuo, to Ьi se odrazilo na cjelini, sada cemo imati jedanminimalno odreden planski krug koji se ne moze prekinutijer је materijalni balans za njega osiguran, osim u nepredvidenomslucaju, npr. sиSe ili slicno. Postoji i drugi vanjskikrug koji se izvrsava premasenjem plana od strane radnihkolektiva. Asortiman u okviru koriStenja kapaciteta nece Ьitinicim odreden, osim, iznimno, upravnim normama, narocitoako se radi о osnovnim sredstvima za proizvodnju, nego сеpoduzeea proizvoditi odgovarajuce asortimane s obzirom naponudu i potramju.Dalje се opcedru5tvenim planom Ьiti odredene osnovneinvesticije koje se moraju izvrsiti i kapaciteti koji se morajupostici i njihova maksimalna potrosnja sirovina. Те osnovneinvesticije iznosit се najviSe 30 do 50 °/о, а mozda ni toliko,zavisno od konkretnih uvjeta. Vecina investicija Ьit се izvantih osnovnih obaveznih investicija.Dakle, dok smo do sada planirali i radnu · snagu i sveostalo, sada се jedino distriЬuterstvo koje ostaje u planu Ьitipredvidanje platnog fonda ро granama i republikama, koji сеЬiti razbljen na poduzeca. Tim platnim fondom Ьit се u prosjekuodredene i osnovne place. Тај platni fond nece se mociprekoraciti, ali је vezan za minimalno koriStenje kapaciteta.Ako poduzece premasi plan, ono се moci traZiti i povecanjeplatnog fonda. Varijabilni dio platnog fonda Ьit се odredenpostocima. Bit се odredena орса stopa akumulacije i fondovakoju ima da stvori privreda u cijeloj drzavi. Та орса stopPakumulacije i fondova ne predstavlja, dodиSe, obavezu neposrednoza pojedina poduzeca, vec samo posredno, preko doprinosa,platnog fonda itd., ali predstavlja obavezu za privreduи cjelini i u stvari predstavlja raspodjelu narodnog dohotka- koliko ide na potrosni fond, koliko za akumulaciju, koliko108109