Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

dosao u pravo vrijeme. Sada mogu punim. razmahom ozivjeti.stvaralacke inicijative na8ih ekonomista i stvaralacka inicija-.tiva takve organizacije kao sto је va8a. Тu ~tvaralacku inicijativumoze na8 radni narod u cjelini prihvatiti.Rekao bih nekoliko rijeei о uvjetima toga njezinog stvaralackogkaraktera. Ona moze Ьiti stvaralacka samo ako seoslanja na revolucionarni marksizam i ako .se fakticki i konkretnopoveze s potrebama na8e radnicke klase, na8ega radnognaroda, s potrebama socijalisticke izgradnje na8e ze:fulje. Akose ne budete odvajali od masa i njihovih potreba, nego cete sei sami Iiaucno razvijati kao aktivni ekonomski radnici, pomazuCinajsire mase da se razvija njihova ekonomska svijest, ako,dakle, ne postanete neki usko ekonomski stalez, vec ako sebudete osjecali kao dio radnog naroda, moci cete se kao ekonomistii naucenjaci meёlu ekonomi.stima najpunije razvijati.Bez razvitka ekonomske misli ne moze se ni radnicka klasaslиZiti svim svojim demokratskim socijalistickim pravima.Imati socijalistiCka demokratska prava i slиZiti .se njima- tosu dvije stvari. Za sve drugo treba imati potrebno znanje,treba razviti na dovoljno visok stupanj svoju drиStvenu svijest,а to znaci savladati osnove ekonomskopolitickog znanja.Тu smo osnovu duZni predati nasim najsirim narodnim masama.S druge strane, svojom praksom, svojom stvaralackominicijativom, snalaZenjem u nasim planovima i opcim proporcijamaitd. davat се nam radnicka klasa obllje materijala, ocitujucisvojim subjektivnim radom objektivnu ekonomsku zakonitost,na osnovi koje, analizirajuci је, mozemo razvijati isebe i svoju teorijsku snagu spoznaje.206Ustavni zakon i nasa privredaDa Ьi se proЬlsmatika novog ustavnog zakona mogla stvestranoshvatiti, treba prilikom razmatranja obratiti dovoljnu pamjuupravo onim promjenama koje su se izvr8ile ili се se jos izvrsitiu samoj materijalnoj drиStvenoj osnovici.Cjelinu tih promjena nazivamo oblcno »novi privredni sistem«.Тај pojam ipak nije sasvim precizan. Netko razumijevapod njim, prije svega, tehniku privrednih odnosa, kao, naprimjer, naCin obraёunavanja s Narodnom Ђankom. Za drugoga,opet, novi privredni sistem predstavlja, u prvom redu,osloboёlenje privrede od pojedinih »najneprijatnijih« mjeraupravne prinude. Moze se, dakle, reci da је sadasnje shvacanjenovoga privrednog sis~~ma jos prilicno povrsno. Meёlutim, daЬi se utvrdilo sto takva materijalna osnovica koju predstavljanovi privredni sistem iziskuje u pogledu drzavne na~gradnje,treba odgovoriti bar na dva pitanja. Radi se prvo, о pitanjusto u novim odnosima proizvodnje odreёluje druStvo, а cimeistinski upravljaju neposredni proizvoёlaci. Drugo је osnovnopitanje - koji organi i s kakvim kompetencijama mogu unovom privrednom sistemu predstavljati drиStvo.Slijedeei te Ьitne proЬleme, pokuВat cu u ovom ёlanku najprijeocrtati suВtinu odnosa proizvodnje koji nastaju s razvitkomnovoga privrednog sistema, dalje, istaknuti promjene kojeје u drzavnoj upravi vec prouzrokovao dosada8nji razvoj novogaprivrednog sistema ili се ih iziskivati u bliskoj buducnostii, konacno, na osnovi toga izvesti neke zakljucke u ,pogleduosnovne proЬlematike novog ustavnog zakona.207