Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

.nosti medиsobne eksploatacije.) Medиtim, zec nije lezao иtom grmи, kao sto Ьi izgledalo na prvi mah. Iza glasina оpretjeranim stopama krio se zapravo strah pojedinih Ьirokrataza »svoj«, »nacionalni« visak rada. Тај se strah branio i odindividиalnog radnickog prava na ekvivalent i od dтustvenogprava na viSak rada, sиprotstavljajиci dтиStvenom pravu »svoje«,tj. vlasnicko, и sиStini drzavnokapitalisticko »pravo«.3. Osvrt na met1usobno kvantitativnodjelovanje ekonomskih kategorijaIz izlozenih unиtra8njih proturjecnosti nasih sиvremenih drиstevnihodnosa vidljivo је, izmedи ostalog, i to da је naиcnamarksisticka analiza nasega privrednog i drиstvenog razvitkanespojiva s isticanjem statickih definicija, kao sto sи иoblcajenekod raznih sovjetskih »teoreticara«, а pod njihovim иtjecajemи izvjesnoj mjeri jos иvijek i и nas.Radi se о tipicnom pтocesu gdje se elementi staroga ispreplecиs kvalitativno novim pojavama, а ekonomske kategorije,koje sи nasljede iz proslosti, doblvajи иjedno nov drиStvenisadrzaj.Sve је и kтetanju, а da bismo mogli kvalitetu toga kretanjasto egzaktnije иocavati, potrebno је razmotriti kvantitativneodnose iz kojih ono izlazi.а) Foтmiтanje v тaspodjela dтиStvenog pтoizvodaOtpocinjemo, kako Ьismo mogli postepeno исi и materijи, svrlo jednostavnim kvalitativnim odnosima najopcenitije prirode,naime, s odnosima iz podrucja formiranja i osnovneraspodjele druStvenog proizvoda. Ti sи odnosi inace opcepozщl.tii marksistima i nemarksistima. Oni vrijede za svakiprivredni sistem, sposoban za prosirenи reprodukcijи, i, prematome, jos ne predstavljajи nista specificno za na8e odnoseproizvodnje. A1i neminovno se javljajи kao polazna tocka zarazmatranje kvantitativnih odnosa и nasem procesи proiz·vodnje...