Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

anarhije kapitalistickog nacma proizvodnje u praksi је dokraja demantirana i isnrijana.U novoj Jugoslaviji, uz postojanje drZavnog sektora, uznjegov karakter, uz opci karakter na~e vlasti, uz karakter nasegafinancijskog sistema kao cjeline, zadrugarstvo doblvapotpuno novo zncenje. Zamisao idealnilh zadтugaтa da zadтugaтstvopomaze ekonomsko-dтu§tveni тazvitak koji се ukinuti·eksploataciju ёovjeka ёovjekom doЪila је тealnu bazu. Uvjetје za ispunjenje te zamisli da se nase zadrugarstvo vec na samomterenu oslanja na drZavni sektor, da se ono zbllja organiziraradi ekonomske pomoci radnim masama na osnovi njihoveinicijative, da је u opcem okviru ukljuceno u opci plani da vodi borbu protiv svih eksploatatorskih i spekulantskihelemenata. ·U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji ima, dakle,dovoljno uvjeta da zadrugarstvo uz pravilan opci vlastiti ekonomsko-dru5tvenipravac ucvrsti i dalje razvije svoj druStvenikarakter, nemoguc u staroj ekonomsko-drШtvenoj strukturi,i da djeluje na najsire radne mase, ра i na one koje su neposrednomutjecaju drzavnog sektora teze pristupacne, kao velika,masovna skola socijalizma.6. Drzavni aparatu odnosu prema privrediZa drZavni aparat stare Jugoslavije bile su karakteristicnedvije stvari: ртvо, da on nije upтavljao pтivтedom, nego da је,napтotiv, tako тесi, pтivтeda upтavljala njime, tj. da su eksploatatoтskeklase иpтavljale dтzavom, i dтugo, da је dтzavniаратаt Ъiо izvan i iznad pтodukcionog ртосеsа, da, ртетаtome, nije suтadivao и pтodиkcionom ртосеsи, nego је paтazitskizivio na таёиn pтodukcionog ртосеsа.U novoj Jugoslavi]i vec se Ьitno izmijenio i dalje se mijenjataj odnos izmedu drzavnog aparata i privrede, produkcionogprocesa. Postojanjem drzavnog sektora i njegovim polozajem,uspostavljanjem plana, reguliranjem distribucije itd. nas dтzavniаратаt postaje иёesnik pтivтede uopce i uёesnik pтodukcionogртосеsа napose. Prema tome nas drzavni aparat koji se10rodio na razvalinama starog, kao sredstva eksploatatorskihk!asa, u istoj mjeri u kojoj gubl naslijed:ene tradicije proSlosti,ukoliko se reorganizira odgovarajuci druStveno-politickim iekonomsko-druStvenim osnovama nove Jugoslavije, utolikoguЬi karakter drZaynog aparata koji stoji izvan i iznad privredei produkcionog procesa; on, dakle, gubl tradicionalniparazitski karakter.Tako se, dakle, и cjelini stvaтa polozaj da nas dтzavniаратаt kao oтude siтokih тadnih masa, kao oтude ЪivSih иgnjetavanilhi eksploatiтanih masa, postaje istovтemeno sтedstvokojim тadne mase иpтavljaju pтivтedom.Nesumnjivo је da i ta Cinjenica oblljezava dтustveni ka~таktет na§ega dтzavnog sektoтa i odlueujuCi polozaj dтustvenogsektoтa и nasoj pтivтedi.7. Кarakter naseg planaZakon о planiranju .i poeeci stvaranja i provod:enja plana biliЬi sami ро sebl nemoguci da ne postoji drzavni i na njegaoslonjen zadruZni sektor, sa svojim drШtvenim karakterom, ida drzava nema u Citavoj privredi dovoljno jakih komandnihpozicija za kontrolu nad privatnim sektorom. No time jos nisuiscrpeni svi momenti koji u pogledu plana i planskog gospodarenjaoblljezavaju opci karakter nаЗе privrede.Prije svega је Ьitno za nas plan da su mu stavljeni zadacidiтektivnog djelovanja. Koliko uopce moze Ьiti govora о planiranjuu bilo kojoj kapitalistickoj zemlji, ono nema i ne mozeimati nikada diтektivni karakter, nego uvijek samo karakterviSe Ш manje tocne, oblcno netocne, pтognoze. Skokovit prijelazod karaktera pтognoze na diтektivni karakter planiranjaЬitno је vezan za dтиStveni karakter privrede, odnosno zadrШtveni karakter bar pojedinih njezinih odlucujucih sektora.Prijelaz na diтektivni karakter plana znaci u stvari u nasojdrzavi isto sto i svjesna borba za jedno planiranje koje је роsu5tini druStveno, ро su8tini socijalisticko. Prijelaz na diтektivnikarakter plana znaci upravo borbu za konacno ukidanjeprivredne anarhije koja proizlazi iz kapitalistickog nacina11