Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

izvodnjи - kako da taj »najamni rob« izade iz svog ekonomskogi socijalnog polozaja.Мisao о radnickom иpravljanjи privredom dolazi do izvjesnogizrazaja vec kod socijalista-иtopista. Као sto kaZe EngeiS,.njihove »nezrele teorije ... odgovaralesиnezrelom polozajи ka-:­pitalistic~e proizvodnje, nezrelom klasnom polozajи . . . Pro~letarijat, koji se tek росео izdvajati iz tih siromasnih masakao zacetak jedne nove klase, jes sasvim nesposoban za saniostalnиpolitickи akcijи, pokazivao se kao иgnjeten, patnickistalez, kome se - zbog njegove nesposobnosti da sam seЬipo~ogne - pomoc mogla donijeti и najboljem slисаји izvana;odozgo«.Usprkos svojoj nezrelosti, иtopisticke teorije ipak vec sadrzeizvjesne misli о radnickom иpravljanjи privredom ili ь;u;о radnickom sиdjelovanjи и иpravljanjи poduzecima. Fourierkoji dodиSe jos nista ne zna о socijalizaciji sredstava za proiz~vodnjи, zamislja da svojim »falansterijama« иkine najamninиi da pretvori radnike и slobodno иdrиZene иcesnike и drustvenojproizvodnji.Owen је otiSao jos dalje. »Prognan iz oficijelnog drиStvabojkotiran od stampe, osiromasen zЬog neuspjelih komunisti~ckih pokиSaja u Americi, na koje је zrtvovao sve. svoje imanjeobratio se izravno radnickoj klasi« - kaze Engels и »Anti:Diihringи«. Као takav, Owen је stvorio plan о organizacijivelikog nacionalno иjedinjenog saveza proizvodaca i 0 reorganizacijicijelog drustva na temeljи kooperativnih zajednica.U cetrdesetim godinama proslog stoljeca nastajale sи иEngleskoj jake strukovne organizacije. One vec zamisljajиprenosenje proizvodnih sredstava na radnickи klasи. Svojuzamisao htjele su ostvariti dijelom generalnim strajkom, dijelom.preko proizvodnih zadrиga. Ujedno iskrsavajи и engleskojradnickoj stampi 1833. i 1834. ideje о radnickim vijecima i оpretvaranjи parlamenta и komoru proizvodaca. Slicne idejeројаvlјији se и ovom periodи i и drugim zemljama, gdje poCinjenastupati moderni proletarijat.Nije, dakako, ovdje mjesto da iscrpno raspravljamo о vrlozanimljivim · pojavnim fonnama и kojima misao о radnickom146иpravljanjи poduzecima dolazi do izraZaja vec и ranim pocecimaradnickog pokreta. Dovoljno се Ьiti ako se ogranicimona slijedece dvije konstatacije. S jedne strane, ta se misaojavlja zajedno s radanjem radnicke klase i radnickog pokreta.Ona se isto tako javlja neminovno kao sto se neminovno javljateZпja za oslobodenjem radnicke klase iz najamnickog janna.S druge strane, nји karakterizirajи stihijska nezrelost i pomanjkanjesvake dиblje teorijske i ideoloske povezanosti spitanjima klasne borbe za politicku vlast, s proЬiemima politickeekonomije i s ekonomskom i drustvenom proЬiematikomsocijalizma kao kvalitativno novog druStvenog poretka kojiproizlazi iz klasne ЬоrЬе proletarijata.Primitivni pojavni oblici tadasnjih ideja radnickog иpravljanjapoduzecima nesumnjivo sи izazvali ostrijи kritikи naиcnogsocijalizma koji se raёlao kako Ьi radnicki pokret mogaoi teorijski i takticki krenиti naprijed.Та је kritika dosla - и djelima Marxa i Engelsa.Nastupa prekretnica и daljem razvitkи ideje radnickogиpravljanje privredom. Radnickoj klasi osvjetljava njezin povijesniриt cjelovita, na dijalektickoj spoznaji zasnovana teorijai taktika naиenog socijalizma. S druge strane, iskиstvoPariSke komune iz 1871. godine postaje Ziv materijal Marxovihi Engelsovih daljih teorijskih razrada. Ono prakticki signalizirakako се и socijalizmи izgledati istinsko ostvarenje zamisliо radnickom иpravljanjи poduzeeima.Za Marxovo i Engelsovo naиeno socijalisticko razmatranjei postavljanje zamisli о radnickom иpravljanjи privredom karakteristienoје, prije svega, dvoje. Prvo, oni tu idejи ne zastupajиizolirano od klasne borbe proletarijata i pitanjapoliticke vlasti, kao sto sи cinili иtopisticki socijalizam iliprimitivni socijalizam poёetnog radniёkog pokreta pod malograёlanskimиtjecajem, nego pretpostavljajи kao prethodniиvjet za ostvarenje te ideje иpravo klasnи ЬоrЬи proletarijatai njegovu samostalnи politickи akcijи sve do zauzimanja politickevlasti. Drugo, oni tu idejи ciste od malogradanskogsitnovlasnickog иtјесаја i роvеzији је i s naиenom politicko­-ekonomskom analizom kapitalizma i njegovih pokretnih snaga,10" 147