Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

---------------Nesumnjivo је, drugovi, da је u starom sistemu bilo i na8ihsu·bjektivnih gresaka i mi ne bismo bili komunisti kad bismoih poricali. Ali raznorazne subjektivne greske tumaciti tako_kao da је stari sistem privredivanja Ьiо i u svoje vrijeme ро- -gresan, znacilo Ьi negirati liniju nase Partije i ne vidjeti ЬаВono sto је stvorilo uvjete da sada mozemo uvoditi novi sis:tem.Vec :sam to lanjske godine u jednom clanku naglasio.Tamo sam pokuSao razradivati ono sto је sиStinski istakao~g Тito u svojim govorima. Da sada ponovim Ьitno: u tada8-njim uvjetima, u uvjetima u kojima Ъurioazija jos nije bila dokraja eksproprirana, u uvjetima u kojima smo imali i te kakvepotencijalne moguenosti borbe kapitalistickih ostataka protivnas - u tim uvjetima uvoditi nаВ sadaВnji sistem znaCilo Ьini viSe ni manje nego dati vlast, najprije ekonomsku, а zatim ipoliticku, 'Ьurioaziji. Tko to ne shvaca, ne shvaca niSta od nаВеsocijalisticke izgradnje. U onim uvjeti:ma teske zaostalosti inesredenosti nasih proizvodnih snaga koje su u svojoj strukturijos i sada disproporcionalne nama је dalekosemo upletanjedrzavne vlasti u privredu odigralo najpozitivniju ulogu za pocetakizgradnje socijalizma. Medutim, kad kaZes »а«, mora:sreci i »'Ь«. Ako smo, recimo, odredili cijene jednom proizvoduzato da ·Ьismo sprijeeili spekulaciju privatnokapitalistickihelemenata, onda smo morali odrediti i drugom, i trecem, itd.Radilo se о brzoj industrijalizaciji, о ·brzoj promjeni socijalnestrukture naseg stanovniStva. U uvjetima takvih brzihpromjena, recimo, ne uvesti obavezni otkup znacilo Ьi tadadati u ruke kulacima citavu na8u radniёku klasu. I obrnuto,upravo u tome sto smo mogli i smjeli lanjske godine ukinutivecinu _obaveznih otkupa, sto smo mogli iCi na slobodnu prodajusvih za Zivot vaZnih artikala - ·ЬаВ u tome је uspjehadministrativnog _ privredivanja koje је omogucilo vlastitulikvidaciju, koje је, dakle, u osnovi zavrsilo svoj posao i stvoriloekonomske i socijalne preduvjete za prijelaz na novi sistem.Da navedem jos jedan primjer; Racioniranje је za vrijemerata oЬicna administrativna prinuda u privredi, koja nastupa iu kapitalistickim zemljama. Sto se nas tii:e, na8li smo se u takvojsituaciji: tek sto smo zavdili jedan rat koji је stra8no204opustosio naВu zemlju, tek sto smo poЬijedili u narodnooslobodilackomratu u borЬi s okupatorima - vec smo stupili udrugi rat. Jer, sto su prve godine PetogodiSnjeg plana znaciledrugo nego rat, drugovi?! Ako su danas razni malogradanskielementi ogorceni time sto је u tom ratu bilo i gиZve, а imamoје i sada iako manje, mogu samo da kaZem da su takva njihovapredbacivanja slicna onima koji Ьi se ogorcavali sto је u narodnoosloЬodilackomratu bilo mrtvih i ranjenih. Nema ratabez mrtvih i ranjenih, bez manevriranja bez gиZve!Bas u tome sto smo mogli fazu administrativnog privredivanjana vrijeme za:kljuCiti prije nego sto је ona mogla natemelju drzavnog monopola prouzrokovati nastanak i jacanjeЬirokratske kaste birokratizacijom nas samih - upravo utome је golem uspjeh nase Partije. On znaci pobjedu socijalistickerevolucionarnosti, pobjedu marksisticke misli nase Partijei njezina rukovodstva na celu s drugom Тitom.Kad Ьi netko danas smatrao da se tu radilo о jednoj »smjeloji bogatoj« praksi, а da sada treba tek poceti traZiti teorijskaobjasnjenja te prakse koja је toboze bila slijepa - biloЬi to potpuno nepravilno gledanje. Nije to bila samo praksakoja је dovela do toga da mi danas mozemo provoditi takovelike blstorijske stvari. Nije u tome samo praksa sto је nasaradnicka klasa postala fakticki gospodar svih sredstava zaproizvodnju. То jest praksa, ali to nije slijepa praksa, nego јеta praksa rezultat teorijski pravilnog shvacanja i postavljanjanasih privrednih i drugih opcedrustvenih zadataka od straneСК nase Partije na celu s drugom Тitom.Ne vidjeti taj teorijski sadrzaj nase suvremene prakse znaciloЬi potcjenjivati liniju nase Partije. Meciutim, slaZem seda se danas treba baciti na Ъezbroj teorijskih razrada i svihmogucih pojedinacnih pitanja i njihovih kompleksa. Мi smoto, naime, rijesili u principu, а mnoga teorijska rjesenjajos uvijek nisu ni objavljena.Za stvaralacki rad nasih ekonomistaOvdje је veliko polje za nasu organizaciju i za sve ekonomiste.Zato i jesam na pocetku govora naglasio da је ovaj kongres205