Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

postavljati, potpuno је jasnp da је Staljin morao priЬjeei istimmetodama kojima su u borЬi protiv marksisticke politicke ekonomijepriЬjegavali svi burzoaski politicki ekonomisti: ka negacijinaucnih rezultata do kojih је dosao Marx na osnoviproizvodnje. Meiiutim, tu је Staljin burzoaske politicke ekonomistecak »nadmasio«. Oni su se uglavnom ogranicili na toda negiraju viSak vrijednosti. Staljin је, htijuci prikriti drzavnokapitalistickoi Ьirokratsko-monopolisticko prisvajanje viskavrijednosti, negirao cak i visak rada i potreban rad.Uostalom, svojim posljednjim i konacnim ekonomistickim»istinama« Staljin је ocigledno dokazao da nije samo nesvjesna»teorijska« zrtva vlastite birokratske prakse, nego da је svjestanfalsifikator marksizma hoteci sakriti krajnje eksploatatorskusu8tinu svog sistema na jos koliko-toliko pametno pitanjenekoga sovjetskog graiianina nije li za suvremeni kapitalistickirazvitak tipicno srastavanje monopola s drzavnim aparatom.Staljin, recimo, odgovara da је tipicno potcinjavanjedrzavnog aparata monopolima. Meiiutim, potcinjavanje drzavekao svog klasnog sredstva od strane burzoazije jest tipicno zacitav kapitalisticki razvitak, а ne samo za monopole. Negirajuci,dakle, u kapitalistickim zemljama sve vecu i sve samostalnijuulogu drzavnog aparata u privredi, Staljin svjesno prikrivaono sto mu је najteze prikriti - naime, da је razvitakkome је stajao on na celu doveo upravo tamo kamo imanentnoi objektivno tendira i sam monopolisticki kapitalizam.Нistorijska zasluga nase Partije jest u tome da smo u suprotnostisa sovjetskom teorijom i praksom i u pogledu prisvajanjaviSka rada i u upravljanju viskom rada ucinili vec odlucankorak naprijed u stvarno socijalistickom pravcu. Neposredniproizvoiiaci imaju vec svoj udio u upravljanju viSkomrada. О drustvenim planovima, о prelijevanju viska rada i njegovojupotreЬi javno diskutiraju radnicki savjeti i sindikalneorganizacije itd., stavljaju na njih svoje primjedbe itd.Na tom mjestu treba ipak istaCi da smo upravo u toj Ьitnojkarakteristici socijalistickih odnosa proizvodnje tek na pocetkui da proces traZi dalje korake nase zemlje u smislu socijalistickogupravljanja viskom rada. Naravno, dosadasnji nas, viSe­-manje administrativan nacin upravljanja viskom rada Ьiо јеdiktiran nasom teskom ekonomskom situacijom, nasom zaosta-232loscu i potrebama za izgradnju one kljucne industrije koja tekpredstavlja materijalnu bazu za istinski socijalisticki razvitak.Nas dosadasnji postupak Ьiо је, dakle, opravdan i on је vodioka ucvrscenju materijalnih temelja socijalisticke izgradnje zemlje.Meiiutim, ne Ьi valjalo progla8avati za орса socijalistickanacela ono sto smo cinili iz nШde i sto treba upravo u. smislusocijalistickog razvitka prekinuti cim nam to objektivni uvjetibudu dopustali. Ne mislim predlagati konkretne tehnicke istrucnoekonomske recepte. Konkretna razrada te proЬlematiketraZi jos izvjestan tehnicki i strucnoekonomski studij. Meiiutim,radi se о opcim pravcima koje treba da slijedimo u daljemrazvijanju socijalisticko-demokratskog upravljanja viskom rada.Мislim da su ti opCi pravci uglavnom slijedeci:1. Treba potpuno prekinuti s nazovimarksisti~kom pretpostavkomda је socijalisticko, tj. dru8tveno prisvajanje viSkarada samo ono prisvajanje koje znaci potpuno otuiiivanjeviska rada od neposrednih proizvoiiaca, odnosno komuna.Takvo misljenje upravo i jest teorijska polazna tocka Ьirokratskogsistema. Ako S!'! neposrednim proizvoiiacima mozepovjeriti upravljanje sredstvima za proizvodnju, onda se mozepod njihovo neposredno upravljanje stavljati i dio prosirenereprodukcije, sve do onih granica dok takvo neposredno upravljanjeviskom rada ne Ьi smetalo potrebama njegova drustvenogprelijevanja. А te се se granice kod nas, narocito nakonzavrsetka kljucne kapitalne izgradnje, izricito prosiriti. Zastose, recimo, nasa poduzeca ne Ьi mogla solidno rekonstruirati iprosiriti iz viska rada koji su sama proizvela?! То ne Ьi ni ucemu znacilo njihovo vlasniStvo nad akumulacijom kao stoni njihovo upravljanje tvornicama ne znaci njihovo vlasniStvonad njima. Zasto ne Ьi mogli radni kolektivi na temelju neposrednogupravljanja dobrim dijelom viska rada sto ga proizvodeizgraiiivati svoj drustveni standard - stanove, ambulanteitd., itd.? Zasto ne Ьi mogle komune- ciji rad moze dapostane u toku daljeg razvitka nase socijalisticke demokracijestvarno i vrlo brzo predmet neposredne kontrole radnih masai neposrednih proizvoiiaca - preuzeti vecinu prosvjetnih izdravstvenih materijalnih izdataka, kao i veeinu drugih izda-233