Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

' 1:'::11'1!а time ј nacin glabalnog uskladivanja druStvene ponиde sdruStvenom potraZ!ljom, sto је Кidric naglasavao . s idejom оnиZnom bilanciranjи kиpovnih i robnih fondova и drиstvenomreprodukcijskom procesи.S tim implikacijama teorijske i prakticke uloge najznacajnijeplanske proporcije - stope akumulacije i drиStvenih fondova,koje treba posredno pripisati Кidricи kao teorijskomzacetnikи и odredivanjи novog dohodovnog motiva privredivanja(vidi bilj. 33), postaje jasnije zasto је Кidric veomavehementno naglasavao da prosjeena profitna: mjera иорсе nemoze Ьiti proporcija nasih druStvenih planova. »Prosjeenaprofitna mjera kao nacelo privredivanja cista је sиprotnostsocijalistickbg planskog иpravljanja privredom, napose и zaostalojzemlji koja tek izgradиje socijalizam. Uvodenje tognacela u novi privredni sistem ne Ьi predstavljalo samo korakи stranи od birokratskog planiranja, nego ·ы djelovalo kaokorak natrag, и anarhijи drиStvene raspodjele i proizvodnje,i to cak и anarhijи one vrste kоји је monopolisticki i drzavnikapitalizam ukinиo и kapitalistickim drZavama«,з4 nagla8avaoје и vezi s tim Кidric, koji је time ujedno и nekom smislu i. anticipirao nase kasnije liberalisticke devijacije u sezdesetimgodinama.Odredivanjem stope akumulacije i fondova, koja postajeakt socijalisticke demokratske metode raspodjele nacionalnogdohotka, иjedno se prevladava i najamni karakter тadne snage.А to znaci da smo time »likvidirali eksploatacijи covjeka odcovjeka«, iako smo zadrzali »bиrZoasko pravo ekvivalenta«,koje proizlazi iz socijalistickog nacela raspodjele - nagradivanjaprema radи. Та unиtrasnja »sиprotnost nasih sиvremenihdrиStvenih odnosa иostalom је орса karakteristika zaprijelazno razdoЬlje izmedи kapitalizma i socijalizma«.Pri tom treoa naglasiti da је sиprotnost, prema Кidricи, toјасе zaostrena sto se odvija na temeljи »robne proizvodnje irazmjene«. ZЬog njihove prisиtnosti javljajи se i druge sиprotnosti,koje Кidric identificira s elementima posrednosti и raspolaganjиi koriStenjи viSka vrijednos.ti, sto ga druStvи namecenizak nivo razvoja proizvodnih snaga. Tako se formira sиprot-34 Isto, str. 167-168.nost izmedи druStvene proizvodnje i drzavnog prisvajanja,koja se moze izra.zavati и birokratizaciji privrednog i druStvenogZivota. Postojanje privatnokapitalistickih ostataka и na8ojprivredi иvјеtије na taj nacin sиprotnost izmedи tih ostatakai drиStvenog karaktera drZavnog, odnosno druStvenog sektoraprivrede, koja se moze odraziti и tendenciji za »povratkom«и profitni motiv privredivanja. Navedep.a protuslovlja moCi сеse, prema Кidricevu miSljenjи, prevladavati samo produЬljivanjemdrиStvenog vlasniStva, te tim vlasniStvom иtvrdenimproizvodnim odnosima. 85Sva prije tumacena teorijska polazista temeljne raspodjelenacionalnog dohotka sto је osigurava stopa akumulacije idrиStvenih fondova zahtijevajи, medиtim, zbog objektivnerazlicitosti и razvijenosti nacionalno-privrednih grana (razlicitiorganski sastavi sredstava), da se и okviru druStvene prosjeenestope akumulacije i fondova иtvrde razlicite stope pojedinihgrana nacionalne privrede. Та »nejednakost stopa akum.ulacijei fondova« potrebna је zato da Ьi se ostvarila »jednaka pravaradnih ljиdi na ekvivalent, to jest da se radni kolektivi za8titeod mogиce med:usobne eksploatacije«, 86 opravdano је nagla8avaoКidric, koji је time teorijski иtemeljio potrebи za razlicitim_stopama akumulacije i fondova ро pojedinim podrucjimanacionalno privrednih djelatnosti.U nasem kasnijem razvojи (poslije Кidriceve smrti) nekritickismo nacelo prosjecnog granskog odredivanja stopaakumulacije i fondova и pojedinim granama nadomjestili sadministrativnim odredivanjem. Тоnjihovim individиalnimиpozorava na cinjenicи da tadasnje prilike jos. иорсе nisиdozvoljavale diferencijacijи nagradivanja na osnovi razliCiteprodиktivnosti radnih kolektiva, иkljucenih и razlicite granenacionalne privrede, te da smo time izgubili objektivnija mjerilaproduktivnosti i nagradivanja. Ра i mogиcnost efikasnijegpoticanja i razvijanja produktivnosti rada. Veca produktivnostnekog kolektiva nego sto је prosjecna prebrzo se, naime, odrazilaи povecanoj stopi akumиlacije i fondova za taj indivi-35 Isto, str. 171-172.3о Isto, str. 175--176.хххXXXI