Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

1Г.,, !1,;1'.f,,';'1.....l: ,,!: \'·!.i...'i!:i:privatnog proizvodaca. Posrednu druStvenu povezanost proiz- · ·vodaca nadomjestila је neposтedna druStvena povezanost kojase temelji na socijalistickoj imovini i njezinom planskomupravljanju.Rad је prestao Ьiti privatni i posredno druStveni rad: konkretani apstraktan rad dva su sada neantagonisticka oblikaneposredno druStvenog rada; konkтetan rad, rad u svojemkonkтetnom, koтisnom obliku, vec se u samom pтocesu pтoizvodnjeocituje kao neposтedno dтustveni таd. Upotrebna vri- .jednost prestala је Ьiti samo podredeni prirodni nosilac prometnevrijednosti. Ona је postala neposredni cilj socijalistickihprivrednih planova. Socijalisticka roba ima svoju upotrebnuvrijednost i prometnu vrijednost; medutim one nisu vise umedusobnom konfliktu.Као sto smo rekli, socijalistickim odnosima proizvodnjeodgovara privredna samostalnost i materijalna zainteresiranostdrzavnih socijalistickih poduzeca. Ona se ogleda u privrednomracunu. Medutim, takva privredna samostalnost odnosnoindividualni karakter drzavnih socijalistickih poduzeca nisunimalo identicni s privatnim karakterom i medusobnom nezavisnoscuproizvodaca jer sredstva za proizvodnju nisu viseprivatno vlasniStvo nego su socijalisticka imovina na cijoj јеosnovici direktivni privredni plan likvidirao privatni karakteri medusobnu nezavisnost poduzeca.Dok su u kapitalistickom sistemu privatno vlasniStvo nadsredstvima za proizvodnju i privredna samostalnost poduzeca,koja је bila sastavni dio privatnog vlasniStva ----'- predstavljalisadтzaj, na socijalistickom sektoru nase privrede sadrzaj predstavljasocijalisticka imovina, а privredna samostalnost jedinicapredstavlja socijalistickim odnosima proizvodnje odgovarajucioЪlik iJ metodu planskog upravljanja tom imovinom.Privredni racun nastupa, dakle, kao sasvim nova, iskljucivosocijalisticka ekonomska kategorija.Neposredno drustvenim radom koji u njegovom korisnom,konkretnom obliku privredni plan unapтijed raspodjeljuje izmedugrana proizvodnje i likvidacijom svoje unutrasnje suprotnosti,тоЬа na dтzavnom sektoтu nase pтivтede guЪi upтavoonaj svoj dтustveni sadтzaj koji је Cini embтijem i uvjetomkapitalistickog тazvitka тоЪnе pтoizvodnje.44Izgublvsi taj. svoj sadrzaj, roba sama prestaje Ьiti sadr.Zaj,tj. »Sama sebl namjena« drиstvenog privrednog zblvanja. Izprije apstraktnog sadтzaja u razmjeni izmedu privatnih vlasnika,iz mateтijaliziтane stibljnosti u drиStvenoj proizvodnjii raspodjeli, roba se na socijalistickom sektorи na5e privredepretvorila и oЪlik planske тaspodjele unaprijed planiranihиpotrebnih vrijednosti. Ujedno se razmjena iz cilja privrednogzЬivanja pretvorila na socijalistickom sektoru nase privrede usтedstvoplanske тaspodjele.Potpиno је, dakle, pogresno taj revolucionarni preobraZajи samom karakterи robe иsporedivati s desocijalistickim blstorijskimpreobrazajima robnog, odnosno vrijednosnog oblika. ·Ne radi se ovdje о »roЬi u preobra.Zenom oblikи odnosno vidu«,nego је sam robni oЬlik иpotrebnih premeta Ьiо podvrgnиt .,·evolucionaтnom ртеоЬтаzаји svoga karaktera, tj. svojeg drnstvenogsadrzaja. On је iz svoga karaktera, tj. svojeg dтustvenogsadrzaja izgиblo иpravo ono zbog cega Marx naziva robunajopcenitijim oЬlikom bиrzoaske proizvodnje.Predmet prethodnog razmatranja revolucionarnog preobrazajau karakterи rada i robe Ьiо је drzavni socijalisticki sektor,gdje је imovina opcenarodna, а osnovni i obrtni fondovi, direktorskifond i fond ucesca и doblti, s kojima raspola.zu drzavnaprivredna poduzeca - manifestacija su njihove privrednesamostalnosti i materijalne zainteresiranosti dosljedno socijalistickogtipa.Prelazimo na razmatranje karaktera rada i robe u podrucjuzadrиZne imovine.Radi иspjesneanalize treba se odmah ograditi od onih jospreostalih pojava imovinskog udrиZivanja koje se, kako Ьi sesakrile pred nasim drzavnim zakonima, predstavljaju kao»zadrиZna imovina«, а u stvari to nisи, nego se uz malo duЬljuanalizи razotkrivajи kao u sиstini kapitalisticke.U kategoriju tih pseиdozadrиga treba ubrojiti prije svegaone »zadrиge« koje upotreЬljavaju tudи radnu snagи, uposljavajиradnike neиclanjene u zadrиgu, koji nemaju prava zadrugara.Nije tesko konstatirati da ovdje radna snaga u Ьitifunkcionira kao roba. Radnik ne doЬiva kao рlаси ekvivalentumanjen za socijalistickи akumиlaciju, vec proizvodi viSak45