Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

za prosJienu reprodukciju, investicije za kapitalnu izgradnjui ostale druStvene fondove.Bilo bi nepravilno kad Ьi neki sindikalni plenum kazao daје орса stopa akumulacije i fondova nesto apstraktno sto senjega ne tice, vec da treba diskutirati samo о kapacitetu. Okostope орее akumulacije i fondova krece se cijela privreda.Орса stopa akumulacije i fondova pitanje је viSka rada i viSkaproizvoda. Citav privredni Zivot odigrava se u stvari u tomekoliki је visak rada, а od toga kako se taj visak rada i ukakve svrhe trosi zavise i buduci potrosni foridovi trudbenika.Prema tome, za opcu stopu akumulacije i fondova trebaprilicno mnogo da se brinu radnicki savjeti i sindikalne organizacije,da znaju sto to znaci i kakve unutra5nje ekonomskeveze ima s platnim fondom, doprinosom u drzavnu Ьlagajnu,minimalnim koriStenjem kapaciteta itd.Raznim financijskim i poreznim mjerama Ьit се odredeni doprinos radnog seljaka u drzavnu zajednicu, doprinos socijalisticketrgovine, socijalistickog ugostiteljstva itd. Cjelokupnamehanika izracunavanja sastoji se u tome da taj narodnidohodak viSe-manje pravilno predvidimo u danoj valutarnojvrijednosti dinara, koja moze Ьiti cas ovakva, cas onakva(produkt је produkt - ako proizvodne snage ostanu iste,investicije iste, onda se place mogu tri puta povisiti i cijene triputa povisiti, ili cijene deset puta sniziti i place deset putasmanjiti- to u stvari nista ne IЩjenja jer је valutarna vrijednostdinara cista konvencija}, ali narodni dohodak је u nekojodredenoj konvenciji novca predviden. Treba predvidjetiprosjecnu stopu akumulacije i fondova, elemente kapaciteta injegov balans s opcim potroВnim fondovima dovesti u opcez.ndruStvenom planu proporcija u medusobni sklad, а samim timdajemo okvire u kojima se obavezno - ne administrativnovec ekonomski obavezno - krece privredni zivot na bazivlastite inicijative radnih kolektiva i•neposrednih proizvodaca.Prema tome, te орсе proporcije, ma koliko bile na prvipogled labilne, s obzirom na slobodu proizvodaca, jesu i tekako odredujuce, jer bez toga ne Ьi bilo plana vec anarbljei samovolje - preslo Ьi se na neku vrstu zadrШnog kapitalizma.1101.Posto је tim planom opcih proporc1]a odredena bas raspodjelanarodnog dohotka, а time i potrosni fondovi, one suneoЬicno vaZne za neposredne proizvodace, i diskusije с;> njimamoraju se dobro organizirati. Zadatak је sindikata da pomognui razviju te diskusije koje се mobilizatorski djelovati jer се seradnim masama reci kako је tocno da su akumulacija i fondovipredvideni visoko, ali da se time osiguravaju potrebe narodneobrane, poboljsanje standarda itd.Rekao bih sada nekoliko rijeei о ulozi sindikata. Razumljivoје da se novim nacinom planiranja i financiranja uloga sindikataprilicno mijenja. Prestaje konaeno proizvodna ulogasindikata u poduzeCima koja је do danas postojala, ali nikakone prestaje njegova privredna uloga i zastupanje interesa radnickeklase od strane sindikata u odnosu na opcedruВtveneplanove. Takoder ne prestaje ni njegova odgojna uloga, naprotiv,jos se viSe pojacava. Sto se viSe budu pojavljivalepartikularisticke tendencije od strane radnih kolektiva i poduzeca,to vise се Ьiti potrebno razvijati svijest ljudi. Zadatakје sindikata da svijest radnih kolektiva jos vise razvija, i tone u smislu samog poduzeca, vec u smislu zajednice. U smisluzajednice dva momenta ne prestaju u zadacima sindikata vecse jos vise pojacavaju. Prvi moment - odgoj radnih masa iborba protiv partikularistickih tendencija za zastitu interesaradnicke klase i svih trudbenika i drugi moment - suradivanjesindikata pri donosenju privrednih mjera i njihova ocjenaidu li pojedine mjere na stetu ili u korist radnicke klase.ТrеЬа reci nekoliko rijeci i о poduzecima i njihovim visimprivrednim udrШenjima. Мi dajemo sada poduzeeu mnogovecu slobodu, toenije receno, dajemo mu samostalnost. Nesumnjivoје da је to potpuno pravilno, ali Ьi Ьilo potpuno nepravilnoprevidjeti da се Ьiti tendencija pretvaranja socijalistickihpoduzeca u neki drugi niZi tip poduzeca. Prema tome,udrШenja poduzeca, asocijacija neposredn.ih proizvodaca neoЬicnosu vaZna stvar za koju se mi moramo svakog dana utom nasem novom sistemu; sve vise i vise boriti. Та се se asocijacijagraditi ро dvije linije. Jedna је linija vertikalna -glavna direkcija i njezini radnicki savjet. Та је linija korisna imi danas bez nje ne mozemo, ali ona u seЬi sadrZi opasnost dajedna privredna grana iskoriStava drugu i da pravi ekstra-111l;t.'.