Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Iz dokumenata koje navodim vidljivo је da је revolиcionarnipariSki proletarijat osiaVio 1871. godine svojim praktiCnimprimjerom и stvari jedan citav blstorijski program· socijalisti~kogиpravljanja privredom. U svom stvaralaёkom usponи onје и blti pronasao sadrZaj i radnickog иpravljanja poduzecimai иdruZivanja trиdbenika и soci]alistickи cjelinи. То јеиtoliko karakteristicnije sto proizlazi kao neposredni rezиltatrevolиcionarne proleterske akcije, а ne pod ·иtjecajem nekihcjelovitih teorijskih i ideoloskih postavki. Na сеlи PariSke komunei revolиcionarnih radnickih masa iz 1871. godine, naime,nisи stajali marksisti, nego prudonisti i Ьlankisti, а njihoveteorije Ьile sи, i и politiёkom i и drиstveno-ekonomskom pogledи,cista sиprotnost onoga sto је Komuna prakticki radilana сеlи sa samim prudonistima i Ьlankistima. Revolиcionarnostvaralastvo Komune i njezina praksa potvrdili sи sve postavkemarksizma, kome sи иjedno dali bogat materijal za daljи teorijskиobradи.Pariska komиna zavrsila је tragicno, s besprimjernim heroizmompod navalom nadmocnog neprijatelja. Sve do oktobarskerevolиcije 1917. godine ona је ostala i и politiёkom i и ekonomskompogledи jedini prakticni primjer sto treba da proizlaziiz proleteгske revolucije.Dok је и Parizи komunи srusila orиZana nadmoc Versajacai Prиsa, ruska revolиcija је svoje vanjske neprijatelje pobljedila,ali и tokи svoga daljeg razvitka dozivjela је, moze se reci. . 'u IZV]esnom smislи jos tragiёnijи sиdbinu. Мinirala ји је Ьirokratskastiblja i Ьirokratska kontrarevolucija и vlastitim redovima.Zajedno s njom istи је sиdbinи dozivjelo i njezinoostvarivanje trudbenickog иpravljanja privredom.Oktobarska revolиcija pobljedila је na jednoj sestini zemaljskekиgle. NaorиZani rиski proletarijat је zajedno sa seljackimmasama pobjedivao i u gradanskom ratu i protivintervencije koja је navallia, tako reci, sa svih strana. Pobjederиskog proletarijata pratile sи и velikim razmjerima nacionalizacijaindиstrije, banaka i transporta, ali је istovremenootpocela i velika Lenjinova drama njegove ЪоrЬе sa strahovitomzaostaloscи zemlje i s Ьirokratizmom koji је neminovnorastao na temeljи te zaostalosti. Lenjin se nalazi и neprestanim152sukobima s birokratizmom, nosiocem kontrarevolиcije и samimsocijalistiёkim redovima. Medиtim, и иvjetima zaostalosti ruskihproizvodnih snaga i dezorganizacije и ratom opиstosenojekonomici zemlje Lenjin objektivno ne moze posjeCi korijenebirokratizma. Do neke mjere on ga mora, kao revolиcionar imarksist, и danim иvjetima, i sam иcvrscivati kako Ьi zaostalazemlja mogla krenиti naprijed.Bez O'bzira na goleme teskoce revolиcionarne, ali zaostalezemlje, koja pocinje izgradivati socijalizam, Lenjin ostajenepokoleЬljivo vjeran svojoj koncepciji socijalizma: »Socijalistickaorganizacija proizvodnje u opcedrzavnim razmjerima:иpravljajи radnicke organizacije (sindikati, tvornicki komiteti)pod opcim rukovodenjem sovjetske vlasti koja је jedina sиverena.«Takva је Lenjinova koncepcija - kоји је zastupaodo kraja svoga Zivota. Cak i tada kad najostrije osиduje radnunedisciplinи, kad najvise trazi иcvrscenje aиtoriteta direktorai odgovornih privrednih rukovodilaca, Lenjin nikad ne zaboravljaistaknиti potrebи иvlacenja najsirih masa и ирrаvи ipovezivati takvo иvlacenje s uzdizanjem socijalistiёke svijestiradnog naroda. Pod Lenjinovim rukovodstvom stvarno se razvijajиnajrazlicitiji oblici sиdjelovanja radnih masa и иpravljanjиprivredom i drzavom.Poslije Lenjinove smrti preostali oЬlici radniёkog иpravljanjaprivredom sve viSe gиЬе sadrzaj pod pritiskom birokratskekaste koja se иcvrscиje na vlasti. One sve viSe postajиsamo prazni oblici, »Potemkinova sela«, iza kojih se krijиrastиca vlast i eksploatatorske tendencije Ьirokracije. Ukolikojos razne rezolucije SКР(Ь) i govori sovjetskih rиkovodilacaiz tradicije, а prije svega iz prakticne potrebe za aиtoritetom,и pogledи organizacije poduzeca i privrede citirajи Lenjina,pocinjи ga citirati jednostranq, s istrgnиtim navodima onihrecenica iz njegovih djela koje traZe иёvrscivanje radne discipline,aиtoriteta direktora i dтZavnog aparata и privredi, аrado zaboravljajи na ono sto Lenjin govori i pise о иvlacenjиraclтrih masa ne samo и иpravlj.anje privredom, nego i и stvarnoиpravljanje drzavom. Lenjina se najvise sјееаји kad govore оinicijativi. M~dиtim, oni shvacajи i gurajи tи »inicijativu« nasvoj, na Ьirokratski nacin: ispиnjavanje i premasivanje odozgo153