Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

druStvene prirode imovine i upravljanja tom imovinom. »Kadabismo tu prirodu (imovine) usmjerili u bilo kojem drugompraycu, ta Ьi izmjena neizostavno dovela do uniStavajuceg.djelovanja privrednog partikularizma s jedne, te hegemonistickihtendencija pojedinih d:rZavnih dijelova s druge strane«.вHtjeli Ьismo upozoriti јо8 na Кidricevo tumacenje privatnogsektora koji nije homogena cjelina. Pri tome treba luciti radnikarakter tog sektora od spekulantskog, iskoriStavajuceg. Izposljednjeg se neprestano radaju kapitalisticke tendencije, kojetreba spreeavati aktivnom ekonomskom politikom, koja razlucivanjemdvojake prirode privatnog sektora mora jacatipodlogu »savezniStva proleterskih masa s radnim ljudima uborbl protiv gulikoza, spekulanata i izraЬljivaca«. Те procesetreba shvatiti i u skladu s njihovom specifienoscu, »pravilnousmjeravati« privrednu politiku, te u procesu transformacijeprivatnog vlasniStva u drZavno »prvenstveno eliminirati oneorganizacijske oblike koji ne odgovaraju druStvenom sadrZaju,nego izviru iz kapitalisticke pro81osti ра ih је nasa privrednapraksa kao takve naslijedila«. 7XIVRevolucionarno uskladivanje prirode privrede s prirodomvlasti prema tome је urodilo kvalitativno novom druStvenoekonomskomstrukturom, s prevladavajucim drZavnim sektoromprivrede i zadruZnim sto se na nj nadcivezuje, te s preostalimprivatnim sektorom kojeg је moguce ovladati sredstvimaekonomske politike.Neki te kvalitativne promjene u na8oj druStvenoekonomskojstrukturi previdaju kada izjednacuju nas drZavni sektors drZavnim sektorom u kapitalizmu. А time previdaju drustveno,to jest specificno socijalisticko znacenje nasega drzavnogsektora i zajedno s njime mogucnosti razvitka zadrumogi privatnog sektora na socijalistiCkim temeljima. Konzekvencijetakvih »teorija« odraZavaju se u tvrdnjama da za na8uprivredu vrijede »iste one zakonitosti i u istom onom oblikukao i za kapitalisticki nacin proizvodnje«, te da se naSi privredsIsto, str.lЗ.1 Isto, str.lS--16.'11lni tokovi mogu regulirati istim organizacijskim zahvatima kaou kapitalizmu, 8 kriticki utvrduje i upozorava Кidric.Tom kritikom zagovornika »drzavnog kapitalizma«, kojinisu kadri da spoznaju kvalitativne promjene u su8tini na5eprivrede, sto su nastupile s uskladivanjem karaktera privredes karakterom vlasti, Кidric је jasno i nedvosmisleno upozoriona nove dru8tveno-ekonomske mogucnosti sto su dane s drustvenimznacenjem akumulacije. s njime se, naime, kao stosmo vee utvrdili, ovladava djelovanjem zakona vrijednosti,koji djeluje u izmijenjenim prilikama druStveno-ekonomskihodnosa. U vezi s tim Ьilo је potrebno na »cisto teorijskom podrucju«iskorijeniti upotrebu zakona vrijedno,sti kao »argu7menta« teorija о d:rZavnom kapitalizmu, jer »djelovanje zakonavrijednosti nije karakteristicno samo za kapitalistiёki sistem,nego da on mora djelovati sve dotle, dok materijalne proizvodnesnage ne budu tako razvijene, da се dru8tvena proizvodnjamoci dati svakome koliko mu је potrebno, а ne samo kolikoје svojim radom pridonio«. 9s tim u vezi znacajna је i Кidriceva kriticka i analitickakonstatacija da pristajanje na pogresne teorije о »drZavnomkapitalizmu« dovodi do dviju suprotnih i neprihvatljivih tendencija-tendencije ka privrednom partikularizmu i tendencijeka birokratskom centralizmu. »Tendencija privrednog partikulari2J!nakao i tendencija birokratskog centralizma objektivnoznace odrZavanje kapitalistickih ostataka u na8oj privredi,а njihovi »argumenti«, ukoliko se odnose na drZavnisektor nase privrede, spadaju u okvir »teorije« о drzavnomkapitalizmu,«10 kriticki utvrduje vec za tadasnje prilike BorisКidric, koji tom istom kritikom vec u 1947. godini na svojnacin anticipira dogadaje sezdesetih godina u nasem drustvu.Zbog toga naglasava Кidric vec za ondasnje prilike velikoznacenje borbe protiv privrednog partikularizma i birokratskogcentralizma. Pravilno poimanje karaktera nase privredeuvjetuje, naime, i pravilno usmjerenje drustveno-ekonomskograzvitka na8eg drustva. То jest, za stvarno provodenje takvogs о nekim principijelnim pitanjima nase privrede, Kultura; Zagreb,1947, str. 22.D Isto, str. 25.10 Isto, str. 26.xv