Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

zma gigantskim koracima krenuli naprijed i da se danas kreeuu novim uvjetima. Ne radi se, dakle, о receptima, nego о Мarxovojmetodi kojom treba izucavati novu stvarnost. Danas, kadpraksa nase zemlje potvrduje Marxova najduЬlja pretkazivanjaо ekonomsko-druStvenom razvitku i о socijalistickoj demokraciji,mozemo mi, jugoslavenski ekonomisti kazati: sve viSei vise u ruke Marxova djela, ne traZeei u njima recept vee traZeciMarxov duh, izvlaceei Marxovu revolucionarnu metodu iprimjenjujuci је na razmatranje novih objektivnih cinjenica,kako u na!iem. privrednom i dru8tvenom Zivotu; tako i u ekonomskomrazvitku u citavu svijetu.Као cetvrtu tocku, koja se tice ovog kongresa u vezi snovim faktima u nasem privrednom i druStvenom Zivotu, isticemcinjenicu da baS sada, u uvjetima novih mjera i novogaprivrednog sistema, postoji vrlo pogodan teren za stvaralackirad nasih ekonomista. Administrativan nacin privredivanja uobjektivnom smislu nije Ьiо i nije mogao Ьiti pogodan za njega.Nas novi sistem, koji razvija najsiru inicijativu radnih masa,fakticki се dati i sve obje'ktivne uvjete za stvaralacku inicijativuekonomske 'naucne misli.Uvocienje novog sistema nije jednokratni akt. Znamo daје uvodenje koje se sada provodi traZilo godinu-dvije priprema.Prema tome, »konaeno« uvodenje s prvim svibnja -nije konacno, nego је samo sastavni dio citavog procesa kojikrece dalje.Dvije krajnosti u provodenju novog sistemaPostoje dvije vrste shvacanja о ·nastavljanju tog procesa. Prvoје shvacanje koje se cesto cuje u nasem drzavnom aparatu.Мisli se kako је opasno da Ьi taj proces iSao predaleko i da Ьiipak trebalo zadrzati razne Ьirokratske oblike, iako su oni vecpreZivjeli. Protiv takvog shvacanja treba reci jasno i glasno:proces ide neminovno sve dalje i dalje. Danas nitko viSe ne ЬiЬiо u stanju da ga sprecava - on ide svojim putem - putemkonzekventne socijalisticke izgradnje. Naravno, istovremenokad se borimo protiv svih Ьirokratskih ostataka u glavama ljиdii u oblicima privredivanja, protiv svakog Ьirokratskog koce-202nja neminovnog prodiranja novog sistema- ostajemo na onimelem.entima administrativnog privredjivanja, tocnije receno,upletanja drZavne vlasti и privredи, koji sи ро svom djelovanjиsocijalisticki, tj. jos иvijek potrebni s obzirom na privatnokapitalistiCkeostatke u na8oj zemlji i njihove tendencije, kaoi s obzirom na stanje nasih proizvodnih snaga i svijesti radnihljиdi.Borimo se i protiv druge krajnosti, tj. protiv »shvacanja«klasiene reakcije ·koja Ьi htjela da se nas razvita'k izmiri spro8loscu, tj. da se nekako preokrene kao razvitak unatrag.Svi koji misle da nаБ razvitak znaci razvitak unatrag ljиto sevaraju. Na8 је, naime, razvitak- socijalisticki, i time је recenosve. Zato i treba pokazati pravu sиStinu takvih teorija,kao, recimo, to da Ьi umjesto stopa akumulacije i fondova trebalouvoditi prosjeenu profitnu stopu, ili da Ьi prava radnihkolektiva na upravljanje privredom morali pretvoriti u nekakvavlasnicka prava itd.ТrеЬа izucavati sve konkretne uvjete nase socijalisticke izgradnje.Izucavati ih moramo i sa stajaliSta cjeline procesa isa stajaliSta pojedinosti.Smatram za dumost naglasiti da marksisticki izucavatiproces znaci - svrsiti sa svakim dogmatizmom. Svrsiti sasvakim dogmatizmom znaci postici dvoje. Prvo, u na8oj ekonomskojteoriji moramo sru8iti do kraja sve one pseudoteorijskepostavke sovjetske birokracije · koje sи jos ostale u nasimglavama. Тi su ostaci za nas najopasniji. Oni nisu opasni zbogtoga sto ·ы mogli prouzro'kovati vracanje и birokratizam, jerstvar је krenula i oni tu ne mogu niSta uciniti. Meciutim, opasnisu zbog toga sto mogu zakociti istinski razvitak nase ekonomskemisli.S druge strane, treba da se borimo protiv starog burzoaskogdogmatizma i metafizike u politickoj ekonomiji, jer svegatoga jos је mnogo и smиsenim glavama nase malogracianstinei to pokиsava prodrijeti kroz raznorazne pore.U arsenalи skolasticke rilalogracian8tine, ima cesto ovakvihteorija: dobar је taj novi sistem, vidjet cemo sto се nastatiod njega, ipak se more reei da postaju pametniji, jer је sveono sto sи radili prije Ьilo potpиno lиdo.203