Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Karakter privrede treba, dakle, u svim velikim i znacajnimdrustvenim promjenama promatrati u vezi s karakterom vlasti.Promjene u drustveno-politickoj strukturi nove Jugoslavijenesumnjivo su dubokog, revolucionarnog znacenja. One su drustveno-politickizapocele time sto se u domovinskom тatu zaoslobodenje od jarma okupatoтa drustveno-uvjetovano pokazalaizdajnicka nloga Ъivsih vladajucih kтugova kao eksponentaeksploatatoтskih klasa, sto је sudbina nasih narodadrиStvenom zakonitoscu postala stvar njihovih osnovnih narodnihmasa, sto је u . toku narodnooslobodilacke borbe, роlogici dosljedne ·borbe protiv izdajnika, sve cvrsce i cvr8cerastao lik nove, istinski nacionalne i duboko demokтatskevlasti, naтodne vlastV.Za karakter ekonomsko-drиStvenih. promjena u nasoj privredi,ра time i za karakter Citave na8e privrede kao dijalektickecjeline suprotnosti, od kojih је sastavljena (ddavni izadru.Zni sektor s jedne strane, privatni s druge) - izvanrednoје vaZпo pitanje socijalnog sadrzaja nase narodne vlasti. Utom је pogledu - opcenito uzevsi - nasa narodna vlast nesumnjivodemokratska vlast тadnog naтoda, koja u posebnimuvjetima naseg razvitka daje radnim masama dovoljno pravai mogucnosti da osiguravaju sebl sretnu buducnost, а takoderda postignu ostvarenje blstorijske zadace radnicke klase: ukidanjeeksplqatacije eovjeka covjekom.U specificnim uvjetima domovinskog rata, koji su za nacionalnooslobodenje pod vocistvom marsala Tita, na inicijativui uz organizatorsku ulogu Komunisticke partije, povele na8eosnovne narodne mase, nova vlast morala је razblti staridrzavni aparat. Drzavni aparat Federativne Narodne RepublikeJugoslavije nov је drzavni aparat, а nije preuzet staтidizavni ·aparat. Cinjenica da је drZavni aparat FederativneNarodne Republike Jugoslavije nov, а ne preuzet, stari drzavniaparat, od prvostepenog је i Ьitnog znacenja za nas privrednirazvitak. Da је Ьilo koja partija ili politicka grupacija radnihmasa ili odreёlene eksploatirane klase, recimo radnicke klase,dosla »na vlast« i ostala »na vlasti« uz staтi drzavni aparatkoji odgovara vlasti eksploatatorskih klasa - u karakterunase privrede ne Ьi se moglo promijeniti niSta Ьitno.4Jasno da је, s drиStveno-politickim promjenama u na8ojzemlji, nиZno morao zapoceti i ртосеs mijenjanja kaтakteтana8e privrede. Bilo Ьi potpuno nemoguce da dиZe vrijeme postojisupтotnost izmea1L kaтakteтa vlasti i kaтakteтa па§е pтivтede,odnosno da opci тazvoj nase pтivтede zaostaje za тazvojemnaтodne vlasti. U tom slucaju postavila Ьi se altemativa:ili se тота mijenjati kaтakteт паsе pтivтede, ili Ъi, ako Ъi sedopustilo da takva supтotnost postoji duze vтijeme, ртораlаnova vlast. I obтatno - sada dalje mijenjanje kaтakteтa vlasti. zavisi od daljih ртотјепа и pтivтedi.Kada govorimo о promjenama u privrednom sektoru, naravnoda te promjene i.Шaju umnogome specifican put. Тај.specificni put uvjetovan је specificnim postankom FederativneNarodne Republike Jugoslavije i specificnim druStveno-politiёkimpromjenama koje su u vezi s tim postankom.2. Karakter· drzavnog sektora privredeNema i ne moze Ьiti nikakve sumnje da se na8 drZavni sektorprivrede uz takvu nasu vlast Ьitno razlikuje od bilo kojegdrzavnog sektora uz vlast eksploatatorskih klasa. Та Ьitna,kvalitativna, dтиStveno sadтzajna razlika postoji bez obzira naopseg, na kvantitetu ddavnog sektora u jednom i u drugomslucaju.Radi se takoder о putu kojim је, uglavnom, nastao drzavniprivredni sektor nove Jugoslavije, odnosno о duЬljim druStvenimuzrocima njegova nastanka. S gledista opceg prava on јеnastao konfiskacijom imovine narodnih izdajnika. Nasa drzavasvakako se toga prava do u tancine priddavala. (Imamo bezbrojprimjera gdje su procesi bili ponisteni jer se smatralo dazahtjevi nasih pozitivnih zakona nisu bili u cijelosti ispunjeni,da izdaja naroda nije do kraja dokazana.) No, ovaj opci okvirnasega pozitivnog prava ipak joS ne otkriva drиStvenu pozadinuizdaje naroda. On naime ne otkriva drustvene, klasnemotive nacionalne izdaje. Iako su konfiskacije zahvatile imovinunarodnih izdajnika bez obzira na njihovu klasnu pripadnost- ipak se postavlja pitanje koji su druStveni i klasnimotivi doveli Ьivse vlasnike na put izdaje naroda. Odgovor na5