Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

nih odbora, а gubilo se iz vida ono sto је u njemu najosnovnije -- naime, ртаvо samoupтavljanja тadnih masa na svim instancamasocijalilsticke dтzavne vlasti.Prije no sto је moguce dati jasan odgovor na pitanje delegatskogsist~ma i njegova odnosa s posrednim ili neposrednimizbornim pravom, treba, dakle, jasnije istaci ulogti samoupravnihjedinica, а time i narodnih odbora u novom privrednomsistemu i daljem razvitku socijalisticke demokracije. Su8tinate uloge nesumnjivo је u tome da socijalisticka demokracijaneposredno izvrsne poslove sto је moguce viSe priblliava samimmasama i njihovoj kontroli. Vec је Marx naglasio da centralnojsocijalistickoj vlasti, u smislu socijalisticke demokracije,preostaje relativno malo poslova, ali da su zato ti poslovinajvaZniji i najbltniji za druStvo kao cjelinu. Kod takve socijalistickedemokratizacije i decentralizacije radi se, dakle, prijesvega, о tome da ne samo individuum i neposredni proizvodacinego i drugi pojedini sastavni dijelovi dru8tva osjecaju ра ikontroliraju sto neposrednije drиStveno odredivanje ekonomskihi upravnih stvari, а time ujedno sto neposrednije poveZиsvoj individualni interes s opcim drustvenim interesom. U tom- i jedino u tom - smislu nase samoupravne jedinice nesumnjivopredstavljaju druStvenu osnovicu. Medutim, pojam drustvas njim ni izdaleka nije iscrpljen. One nisu nikakvo zakljucano»drиStvo«. One nisu nikakve ogradene drиStvene jedinicekoje se medusobno tek »sporazumijevaju«. One su samonajneposтedniji predstavnik dru8tvenih interesa (treba ponovoistaci da takva njihova uloga, tako reci, svakim danom raste), аsamo dru8tvo је cjelovito· i njegovi se odnosi ne zaustavljajuna granicama narodnih odЬora ра ni buducih komuna, nego sestvaraju i ispreplecu sasvim, bez obzira na takve »granice«.Prema tome, skupstine ne mogu predstavljati federacije komuna,nego predstavljaju upravo drustvo. О tome treba Ьitiisto tako nacisto kao sto treba Ьiti nacisto da Ьi ЪiтokтatskoucvrsCivanje centralne vlasti bilo u potpunoj suprotnosti srazvitkom socijalisticke demokracije.Iz toga, pak, slijedi dvoje: s jedne strane treba se jasnoodluciti za delegatski sistem jer је on odraz socijalisticko-demokratsketendencije da dru8tveno odredivanje bude zaistadrustveno, tj. da se pojedini sastavni dijelovi dru8tva dru8tve-222no povezuju sto neposrednije, odnosno sto је vise moguёe uokviru najnizih samoupravnih jedinica, а, s druge strane,zbor delegata ne predstavlja »federaciju« komuna koje se »do-·govaraju«, nego suverenu narodnu skupstinu predstavnika socijalistickogdrustva, skupstinu, dakle, koja kao predstavnikdrustvene cjeline odlucuje о svim, za drustvo Ьitnim i osnovnimpitanjima i privrednog i neprivrednog karaktera.U tom smislu delegatski sistem ni najmanje ne proturjecineposrednim i~borima koji su, svakako, vise demokratski negoposredni. Ujedinjenje principa delegatskog sistema i neposrednihizbora tehnicke је, dakle, prirode. Principijelno ono predstavljasamo to da izabrani poslanici narodnih skupstina postajtlistovremeno odgovorni i narodnim odborima.Na kraju jos nekoliko rijeei о ulozi izvrsnog organa narodneskupstine u pogledu odredivanja privrednih procesa.Vec smo nekoliko puta istakli da se odredivanje privrednihprocesa od strane socijalisticke drzave u novom privrednomsistemu svodi samo na nekoliko instrumenata, i da su ti instrumentiuglavnom automatski primjenljivi, putem obracunskogsistema u Narodnoj banci. Za sve instrumente na koje se иnovom privrednom sistemu svodi odredivanje privrednog procesaod strane socijalisticke drzave karakteristicno је da иstvari odreduju odnos izmedu potrebnog rada i viska rada iosnovnu namjenu viska rada. Prema tome, nacelno oni pripadajuu kompetenciju naтodne skupstine (sto zapravo potpuno odgovaraprocesu prilicno brzog odumiranja drzavne »operative«u podrucju privrede). Та se cinjenica potvrduje jos jednomokolnoscu. Novi privredni sistem traZi, naravno и uvjetimakoliko-toliko konsolidirane privrede, maksimalnu zakonitost · isto manje onakvih upravnih mjera koje Ьi mogle omesti orijentacijuneposrednih proizvodaca, stvorenu na temelju zakona izakonom odredenih drustvenih planova. S druge strane, trebaipak pretpostavljati da се tok prakticnog privrednog zblvanjajos traziti izvjesne drzavne intervencije radi osiguravanjadru8tve1.::1 planova. Те intervencije - makar се i one uglavnomЬiti zasnovane na spomenutim, automatski primjenljiviminstrumentima koji svi zadiru u visak rada ...:..._ morat се Ьiti ukompetenciji izvr~nih organa Narodne skupstine, tj. Prezidija,223