Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

Тi novi momenti, prema Кidricи, omogucavajи da se stihijskapovezanost privatnih vlasnika и kapitalizmи nadomjestiplanskom povezanoscи socijalistickih poduzeca. U procesи socijalistickedecentralizacije, »и procesи mijenjanja dl"ZavnogvlasniStva niZeg oblika posredno druStvenog vlasniStva и opcenarodno(neposredno druStveno vlasniStvo, prim. V. М) podиpravom. neposrednih proizvodaca, opet dolazi и prvi planорса zakonitost socijalisticke robne razmjene«. То naglasavanjeelemenata trZista s procesom decentralizacije privrede i sa samoиpravljanjem,medиtim, nikako ne smijemo, prema Кidricu,ocjenjivati kao »korak natrag«, jer је to »kvalitetno nov koraknaprijed, koji znaci zapravo likvidacijи elemenata kapitalistickogmonopolizma, skrivenih и sistemи Ьirokratskog socijalizma«.27Tim pogledima na karakter robne proizvodnje и socijalizmиКidric је Ьitno nadopunio svoje prve poglede narobno-novcane odnose и socijalizmи (vidi str. XVI-XX).Samoиpravnи decentralizacijи иpravljanja i rukovodenja,koja је u nasim prilikama prijelaza drzavnog vlasnistva иdrиStveno znacila decentralizacijи i deblrokratizacijи, i kojaје pridonijela pravnoj individиalnosti temeljnih privrednihsиbjekata, nikako ne smijemo shvacati jednostrano, naglasavaoје Кidric. Decentralizacijom privrede tr~ba, naime, иjedno pratitipovezivanje (integriranje) privrednih sиbjekata ро vertikalnoji horizontalnoj liniji. Privredne sиbjekte treba povezivatiи иdrиZenja i visa иdrиZenja, koja се postati sиbjekt planiranja.Zbog toga treba te privredne tvorevine takoder samoиpravnoorganizirati. Кidric је vec za ono vrijeme zahtijevao formiranjeradnickih savjeta na nivou jиgoslavenskih privrednihgrana. Jer, »decentralizacija privredne operative drzavnomlinijom, bez istovremenog centralistickog i demokratskog иdruzivanjaradnih kolektiva, to jest neposrednih proizvodaca, nevodi naprijed, nego neumitno natrag и drZavni kapitalizam(zapravo u nekoliko drzavnih kapitalizama, partikularistickihs obzirom. na cjelinи, i Ьirokratsko centralistickih prema doljei prema radnim kolektivima)« 28 , veoma dalekovidno zahtijeva27 Isto, str.84-85.и 1sto, str. 88.XXIVКidric, koji је tim zahtjevom anticipirao nа5и sadasnjи kategoriCkupotrebи za иbrzanim procesom nacionalnoprivrednogintegriranja privrede.Robna proizvodnja s robnom razmjenom. и socijalizmи, ииvjetima druStvenog vlasnistva sredstava za proizvodnju, иtјесеi na planiranje. Кidric је razlikovao osnovno - druStvenoi operativno planiranje и socijalistickim poduzecima i иdruzenjima.Pod osnovnim planiranjem on је razumijevao planiranjeproporcija. Njima se odredиje »generalna linija plana zasva podrucja privrede i druStvenog Zivota«. U okviru osnovnogplaniranja treba lиciti operativno planiranje и poduzecima iиdrиZenjima. Na to planiranje иtјеее s jedne strane osnovnoplaniranje, dok је s druge strane operativno planiranje podredenoi »djelovanjи zakon~ о ponиdi i potrainji и okvirudirektnih proporcija koje daje plana:. 29Takvim razgranicenjem izmedи osnovnog i operativnogplaniranja Кidric је dao i posredno razgranicenje izmedиplanskog i trZisnog elementa privrednog sistema и plansko­-trziSnom sistemu razrjesavanja drиStveno-ekonomskih pro­Ьlema. S planskim elementom sistema (osnovnim planiranjem)trebalo Ьi pratiti druStveno-ekonomskи makrostrukturnи proporcionalnost,а s tl"ZiSnim elementom sistema (operativnimplaniranjem) trebalo Ьi и okviru makroekonomske proporcionalnostipratiti mikroekonomskи strukturu drиStvene proizvodnje,koja се zadovoljavati drиStvene potrebe na najprikladnijinacin.Na8 sistem postao је tiine fleksiЬilan za druStvene potrebekoje su se odraiavale putem trZiSnih snaga ponиde i potrainje- objektivnih ekonomskih zakonitosti.Тај osebиjni kompromis izmedи trZiSnog i planskpg elementaprivrednog sistema Кidric је ocijenio ovako: »Operativnoplaniranje predstavlja, dakle, и odredenom razdoЬljиprijelaznog perioda dva pola dijalektickog procesa:- planiranje proporcija izrazito је socijalisticki element иnasoj planskoj privredi;- kalkulacija и operativnom planiranjи na osnovi zakonaponиde i potrainje роmоси novca kao sredstva za razmjenи29 Isto, str. 89.xxv