Socijalizam i ekonomija - Učitelj neznalica i njegovi komiteti

М. prvog pogonaР prvog pogoiia = ---=-.....::..-=--=-­х prvog pogonaР drugog pogona = __М. drugog pogonadru ___,;__,;___х gogpogonaМ. n-tog pogonaР n-tog pogona = ----=....::........:::__х n-tog pogonaМ. cjelokиpnog poduzeca = М. prvog pogona + М. drugogpogona + ..... + М. n-tog pogona.Р cjelokиpnog poduzeca = Р prvog pogona +Р drugog pogona + .... + Р n-tog pogona.. М. cjclokupnog poduzeeaх C]elokиpnog poduzeea = -=р=--=-·-::-,-:ku:----=-.::.....____с]е.1о pnog poduzecaNa drzavnom sektoru nase privrede osiguran је Ъezgotovinskipromet kao gotovo iskljиciv oblik medusobnih robnonovca-.nih odnosa drzavnih poduzeca. Ujedno, on se и znacajnoj mjeriproteZe vec i na zadrиZne organizacije, а pogotovo na medиsobnetransakcije drzavnih poduzeca i zadruZnih organizacija.То znaci da se drZavna poduzeea и medusobnim robnonovcanimodnosima, tako reci, ne slиZe viSe gotovim novcem, negosamo novcem kao obraeunskim sredstvom. (Мomentano se neиpиstam и analizu иvjeta tako sveobuhvatnog bezgotovinskogprometa, nego samo konstatiram njegovo postojanje.)Bezgotovinski promet obavlja se pиtem banke. Banka, medиtim,nije nikakva privatna banka, nego је drzavna bankakakva је izasla iz nacionalizacije cjelokupnog bankarskog sistemaod strane socijalisticke drzave. StoviSe, ta је banka sastavnidio jedinstvenog ·bankarskog sistema FNRJ. Тrenиtno,taj sistem nije jedinstven samo s obzirom na jedinstvene principeposlovanja i medиsobnih odnosa njegovih sastavnih dijelova,nego и stvari postoji cak samo jedna jedinstvena bankanaime Narodna banka FNRJ.'Iz cinjenice da и robnonovcanim odnosima izmedи socijalistickihpoduzeca postoji bezgotovinski promet pиtem Narodnebanke proizlazi da se иnиtar socijalistickog sektora nase privredeро pravilи pojavljиje novac и individиalnim rиkama184samo иkoliko se radi о isplati individиalnog ekvivalenta radnimkolektivima socijalisticke radne zajednice. U pogledи svihostalih novcanih i financijskih operacija novac ostaje и ruka­'11!4 socijalistiCke drzave. (Reeenim jos nismo иSli и sиStinиЬitnih promjena koje је time pretrpio karakter samog novca,nego se za sada zadovoljavamo s povrsinskim konstatacijamacinjenicnog stanja.)Prema svemи sto smo izloZili banka postaje drиStveno obracunskomjesto gdje se aиtomatski, na temeljи objektiviziranihmjerila druStvenog plana, izraCиnavajи ekvivalenti 1 kojesu postigli radni kolektivi privrednih organizacija, а ondaisplacиjи и gotovu novcи prema obrascи:N konkretnog poduzeca (ustanovljenjednostavnim bankarskim knjigovodstvombezgotovinskog prometaizmedи poduzeca)...:._ __ _Х konkretnog poduzeca (izracunatoizlozenim operacijama na osnovi odredЬidrиStvenih planova) + 1.Р konkretnog poduzeca = __________Ocigledno је, dakle, da sи stope akumulacije i fondovakoje odredиje drиStveni plan osigurane и· svakom slисаји. Medиtim,prosjecni potrosni fond i prosjeena akumulacija, иpogledи svojih apsolиtnih iznosa koje predvida plan, osiguranisи samo ako proizvodn]a iskoristi minimalni kapacitet odredenplanom i ako planske pretkalkulacije ne sadrze Ьitne greske иpredvidanjи medusobnih kvantitativnih odnosa pojedinihkonzumnih potreba drustva, odnosno ako sи predvidene dovoljneplanske rezerve 'koje drzavnoj privrednoj иpravi iliиpravi samih neposrednih proizvodaca omogиcavajи da ekonomskimpиtem ispravlja greske drиStvenog plana.Pretpostavimo sada da је druStveni plan и cjelini pravilnosastavljen, tj. da on nije ostao samo zamiSljeni pl~, nego daga је potvrdila praksa, drugim rijecima, da se privredni zivotdrustva u danom periodи stvarno odvijao prema odredbama i• U narednim glavama razmotrit cemo odstupanja od preclznogekvivalenta.185