O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

(„М“, стр. 21. – Милутин Мићовић):
До деветог кољена све јасно виде као да је јуче.
Од деветог до десетог назиру као оно што ће бити сјутра.
Ако за неког не могу да утврде
по коме му је могло доћи, онда кажу,
морало је по некоме.
А ако му није имало по ком доћи
онда је Бог прсте умијешао.
(„А“, стр. 31, 32, 33, 34. и 39. – Андрија Маркуш):
Сви су једни другима рођаци
побратими и кумови.
Говоре: „Долазимо. Близу смо на осми пас (...)
Свакоме по нешто по некоме долази.
Ако нема по коме – лоше што му је,
„Поган је из добре куће“ (...)
Узалуд си добар, ако ти и прадједови
нијесу били.
Рећи ће: „танка кућа“, „Добар је,
дошло му је по ујчевини“ (...)
Ако их питаш – ко су,
рећи ће ти – чији су.
Ако су Бог зна чији,
па ти не речу – рећи ће ти.
Ако знају што су били, знаће – што ће бити.
(„М“, стр. 27. – Милутин Мићовић):
Само онај који зна шта је био, зна и шта ће бити (...)
Они ни послије смрти не умиру.
103