O ANTOLOGIJI KROZ POLEMIKU 2015 Andrija Markus

пјесник, пјесник трајних пјесама, пјесник чије се пјесме
читају кријући без свједока...
Радуловић је могао да изабере рангирање налик
на официре и подофицире – од десетара до генерала
армије и маршала. Наспрам овог, Радуловић не употребљава
звања: магистар, доктор, професор, емеритус,
академик, сем кад полемише са магистром, којем
испред имена пише „мр.“, то јест ставља „тачку“, јер
га назива магарцем.
Радуловић у предговору каже: „Октавио Паз на
једном мјесту каже: ’Пјесма се храни живим језиком...’“.
Тек колико би то било јаче да је Паз исто казао
на четири мјеста?
Ако аутор Радуловић за свој избор поезије говори
да је „цјеловит поглед на свијет“, требало је да рече
да је то „ћирилични свијет“.
Изгледа да је Радуловић прво мислио да ову
књигу назове „читанка“ (ваљда основне школе гдје
предаје) па из предговора, који је био написао за
основце, није на једном мјесту избацио „читанка“, гдје
каже: „Читанка Језерски врх објављује пјеснике српског
језика који су рођени у Црној Гори, којима је Црна
Гора ужа отаџбина, који воде поријекло из Црне
Горе, који живе и дјелују у Црној Гори и који наравно,
гле чуда, зидају њен дух и славе њено име.“
Како из претходног видимо, Радуловић је са себе
скинуо одговорност за то што је навео, говорећи да то
он није објавио, но „читанка“. Ријечи „ужа отаџбина“
требало је да замијени са „уска отаџбина“, јер се са невјероватно
много – 68 пјесника од толико мало Срба у
Црној Гори винуло до свјетских размјера. Ја у антологију
никог не бих унио коме је Црна Гора уска. А за
Радуловићеве ријечи: „гле чуда“, послије којих се оче-
15